СРПСКИ ПОЉОПРИВРЕДНИЦИ ПРЕЛАЗЕ НА ОРГАНСКУ ПРОИЗВОДЊУ: Заинтересованост за субвенције већа од буџета
Најављено је доношење новог закона о органској производњи током следеће године.
Захтеви произвођача органске хране за субвенцијама су ове године били дупло већи од суме новца која је у републичком буџету опредељена за ову сврху, речено је на онлајн скупу који је организовао НАЛЕД.
ЈЕДНА ВРСТА РОБЕ НА РУБУ ЕГЗИСТЕНЦИЈЕ: Даље пословање и продаја зависе искључиво од новог председника САД
РАДНИЦИ У СРБИЈИ УПЛАШЕНИ: Стручњаци објаснили да ли нам крајем јануара стиже талас ВЕЛИКИХ ОТПУШТАЊА и за кога
КОРОНА НАЈВИШЕ ПОГАЂА ОВА РАДНА МЕСТА: Погледајте добро у свој уговор о раду!
Јелена Милић, руководилац Групе за органску производњу у Министарству пољопривреде, шумарства и водопривреде је изјавила да је органским произвођачима највећа помоћ потребна на самом почетку, када улазе у процес конверзије земљишта и стицања сертификата.
- Тај период, зависно од врсте производње, може да траје и до три године. Субвенције за биљну органску производњу су тренутно четири пута веће у односу на конвенционалну, а за сточаре су веће за 40 одсто - навела је она.
Додала је да су површине под органском производњом у последњих 10 година повећане за 236 одсто, али да и поред тога заузимају тек 0,6 одсто укупног коришћеног пољопривредног земљишта.
Као главне препреке са којима се произвођачи органске хране сусрећу, истакнути су висока почетна улагања и захтевни административни поступци.
Најбоље подстицаје дају Нови Сад, Крушевац и Димитровград
Нови Сад је наведен као пример локалне самоуправе која је бојазан од исплативости улагања решила рефундирањем комплетних трошкова за процес сертификације и контроле, као и подршком за набавку семена, заштитне опреме, едукације и промоције.
Тако је у овој години за те намене издвојено пет милиона динара а сличан приступ најавиле су и друге локалне самоуправе, као што су Крушевац и Димитровград.
Ратко Аксентијевић из Удружења одгајивача органских оваца и говеда Голија, указао је да су подстицаји посебно важни сточарима пошто су административни захтеви за њих знатно већи него у биљној производњи.
Најављено је доношење новог закона о органској производњи током следеће године, а у плану је омогућавање рефундирања трошкова сертификације за излазак на тржиште ЕУ.
Србија извози скоро 90 одсто органске производње
Речено је такође да је у Србији најзаступљенија производња органског воћа као што су малине, јабуке и купине, затим житарица, пре свих кукуруза и пшенице, индустријског биља највише соје и сунцокрета, а од стоке, живина и овце.
Број произвођача је у односу на 2012. годину повећан са 1.000 на 6.260, међутим само њих 534 је сертификовано док су остали кооперанти.
Близу 90 одсто органске производње се извози, а вредност нашег извоза у иностранство износи близу 30 милиона евра.
