Стиже крај лажним снижењима у Србији? Ускоро нова правила за истицање цена - ево како ће иста штитити потрошаче од превара

Трговци би имали обавезу да осим цене на акцији прикажу и претходну најнижу цену која је важила за конкретан производ у периоду који није краћи од 30 дана. Циљ је да се спрече продавци да поскупљују артикал пре снижења и обмањују грађане о износу попуста. То би значило да роба месец дана пре почетка попуста или сезонског снижења мора бити истакнута по истој цени.

Ово правило предвиђено је директивом ЕУ, а њену имплементацију у наше законодавство предложио је део чланова Радне групе која се тренутно бави изменама Закона о заштити потрошача. Недавно су се завршили "црни петак" и "црни новембар", а ускоро почиње зимско сезонско снижење, које према закону стартује између 25. децембра и 10. јануара. Већ смо навикли да трговци оглашавају попусте од 10 до чак 70 одсто, али у реалности је мало правих појефтињења, а много маркетиншких трикова.

У удружењима потрошача кажу да се грађани, између осталог, највише жале управо на лажне попусте, када трговци прво поскупе робу за 20 до 30 одсто пре акције, а када она почне огласе да је за толико процената појефтинила. Сада је Законом о трговини забрањено оглашавање привидних снижења роба или услуга, ако је ранија цена неистинито приказана или је роба била понуђена по ранијој цени у занемарљиво кратком периоду.

Овде је кључна формулација "у занемарљиво кратком периоду", што је широк појам који омогућава трговцима да примењују лажне попусте. Имплементацијом директиве ЕУ управо би се спречила та непоштана пословна пракса.

- Надамо се да ће бити усвојени прописи из тог европског акта, јер би се тиме смањила могућност да трговци обмањују потрошаче привидним снижењима - каже Марко Драгић из Националне организације потрошача Србије. - Таква врста манипулације, поскупљивање производа непосредно пре снижења, да би се онда огласило појефтињење, тешко се уочава. То захтева да грађани у дужем периоду прате цену производа који их занима. Ипак, има све више едукованих потрошача који примећују такве трикове и пријављују.

Како објашњава, и сада ово представља прекршај, ако би тржишна инспекција утврдила такво понашање трговца, али недостаје њихов надзор. Они имају право увида у књиге и могу да провере како су цене мењане. Ако је нивелација рађена кратак период пред оглашавање попуста и цене су подигнуте, па су онда приказане као снижене на некој акцији то је кршење одредаба Закона о трговини. Наравно, усвајање европске директиве би решило овај проблем на једноставнији начин. Уколико се акт ЕУ не имплементира сада, Србија ће, свакако, у наредном периоду морати да се усклади са прописима ЕУ који се тичу заштите потрошача, а тиме ће бити обухваћена и посебна правила о истицању цена током попуста.

С обзиром на то да ускоро почиње зимско сезонско снижење, Драгић каже да је важно да купци знају да уколико је оглашен највећи проценат снижења, на пример 50 одсто, онда најмање једна петина производа мора да буде обухваћена тим попустом.

- Ако је понуђена роба у занемарљивој количини или са циљем да се потрошач наводи на куповину друге врсте производа, онда је то прекршај - објашњава наш саговорник.

Како истиче, понуђена роба сада на сезонском снижењу треба да буде из зимске и јесење колекције, а не летње. Он каже да када потрошачи уоче било коју злоупотребу то могу да пријаве тржишној инспекцији или организацијама за заштиту потрошача, али главни савет купцима је да буду опрезни како би избегли преваре трговаца. Често се дешава да је цена неког производа на акцији снижена само за неки динар, што посебно нервира потрошаче, међутим то не представља прекршај.

Сезонско снижење у Србији се оглашава два пута годишње и траје најдуже до 60 дана. Зимско почиње између 25. децембра и 10. јануара, а летње мора да стартује од 1. до 15. јула. Законом о трговини раздвојене су врсте продајних подстицаја. Постоји јасна разлика између сезонског снижења, распродаје и акцијске продаје. За све ове врсте подстицаја, осим за акције које трају до три дана, продавац је обавезан да истакне стару и нову цену.

Распродаја може да се организује само у случајевима када трговац затвара неки малопродајни објекат, престаје са радом или продајом одређене робе, а то не може да учини онај који редовно послује. Акцијске продаје не могу да трају дуже од 31 дана на одређени производ.

Извор: Србија Данас/Новости