Стручни скуп у ПКС: Произвођачима шећера неопходна подршка
Представници Привредне коморе Србије, компанија, и ресорних министарстава, разговарали су данас о моделима како да се сектор индустрије шећера у наредном периоду унапреди.
Од укидања пољопривредних квота на шећер у Европској унији 2017. године дошло је до хиперпродукције ове стратешки важне прехрамбене сировине у земљама чланицама Уније али се негативно одразило на домаћу и регионалну индустрију шећера, речено је на стручном скупу и представљању резултата студије "Секторска анализа гране шећера у Србији" коју је израдио Економски факултет у Београду.
МИНИСТАРСТВО ЋЕ НАСТАВИТИ ДА РАДИ ИСТИМ, ПА ЧАК И БОЉИМ ТЕМПОМ! Народни посланици похвалили Томислава Момировића (ФОТО)
ЕВРОПЉАНИ ОДУШЕВЉЕНИ СРПСКИМ КНЕДЛАМА СА ШЉИВАМА: Домаћи бренд из Чачка осваја инострано тржиште (фото)
КАКВИ СЕ СТАНОВИ НАЈВИШЕ ПРОДАЈУ У БЕОГРАДУ: Распон цена по квадрату одређује и локација
Према речима Александра Богуновића, секретара Удружења за биљну производњу и прехрамбену индустрију ПКС, студија показује да индустрија шећера у нашој земљи и региону годинама уназад бележи негативан тренд у готово свим сегментима.
- Од укидања квота у ЕУ, настала је хиперпродукција шећера. Велике количине шећера довеле су до пада цене готовог производа што је у великој мери утицало и на позицију не само наше индустрије већ и у окружењу - рекао је Богуновић.
Препоруке су, каже, да се задржи постојећа царинска стопе на увоз шећера, да се омогући дугорочни закуп државног земљишта, а као једна од индиректних мера предлаже се подршка произвођачима при изградњи система за наводњавање површина под шећерном репом.
Такође, произвођачима шећерне репе би помогле директно циљане субвенције, решавање питања у домену примене посебних пестицида и формирање фонда подршке како би могли да испуне услове из Поглавља 27 за приступање Србије Европској унији.
Едукација локалних произвођача, удруживање и нови модели осигурања усева, такође могу допринети бољем стању у индустрији шећера, речено је на скупу.
Петрос Геминтзис, директор компаније „Hellenic Сугар“ наводи се смањују површине под шећерном репом као и извоз шећера.
- Проблем је што је цена шећера ниска и има негативан тренд, а трошкови расту. Тражимо решења, поготово када причамо о зеленој енергији и очувању животне средине - наводи Геминтзис.
Драган Лончар, професор Економског факултета у Београду, подсећа да од 16 шећерана у Србији, колико их је било 2000. године, раде четири.
Од 2016. до 2020. године домаћи произвођачи шећера су у државни буџет по различитим основама уплатили 315,8 милиона евра. Сваки динар од продатог шећера у малопродаји креира додатних четири динара у БДП-у, навео је Лончар.
- Бележи се годишње смањење површина засејаних под шећерном репом од седам одсто, а приноса за три процента. Производња шећера је сваке године мања за просечно 14 посто док се у ЕУ бележи тренд повећања површина под шећерном репом од око четири процента сваке године - указао је Лончар.
Европа и регион бележе тренд затварања шећерана протеклих деценија што илуструју подаци да је од некадашњих 147 фабрика у Европи и региону, са радом наставило 99.