СВЕТ У ТРАМПОВОМ И БРЕГЗИТОВОМ РУХУ: Да ли је Србија спремна?

Неформалном састанку европских министара иностраних послова на вечери у недељу на којој је требало да се дискутује о заједничкој платформи нису присуствовали министри Француске, Велике Британије и Мађарске тако да је она, према новинским извештајима, завршена "у хаосу".

У исто време први европски политичар који се срео са Доналдом Трампом је био главни промотер Brexita, Најџел Фараж.

Многи досадашњи политичари ће се током наредних година наћи на великом тесту испита поверења код свог електората - Аустрија у децембру, а онда Чешка, Немачка, Холандија и Француска у наредних пар година.

- У многим земљама алтернативне политичке странке већ имају јаку подршку у народу - пише у извештају СЕЕЦАП-а, финансијске консултантске куће са седиштем у Београду која покрива земље Југоисточне Европе. Аналитичари подсећају да су се Трампова кључна предизборна обећања углавном тицала опорављања америчке економије.

Новоизабрани амерички председник је обећао да ће то учинити кроз:

– Инвестиције у инфраструктуру од 550 милијарди долара. Међутим, Удружење грађевинских инжењера САД сматра да би између 2016-2025 у америчку инфраструктуру требало инвестирати 1.440 милијарди долара. Разлику око 900 милијарди би некако требало премостити, а то би се могло десити упливом капитала из Европе и Азије, и то не само у инфраструктурне пројекте већ и у државне обвезнице, грађевинска предузећа итд. С друге стране, то би могло проузроковати мањак расположивог капитала у Европи, што ће се одразити и на наше тржиште. Трампови саветници као што је Томас Барак, оснивач и директор инвестиционог фонда Colony Цапитал, сматра да би инфраструктуру требало финансирати путем јавно-приватног партнерства (JPP). Агенција за бонитет Moody’s предвиђа да би САД могле да буду једно од највећих JPP тржишта на свету.

– Трговински протекционизам, односно ревизију НАФТА споразума, непотписивање Трансатлантиц Траде анд Инвестмент Партнерсхип (TTIP) споразума између САД и ЕУ, трговинске баријере са Кином и Мексиком и сличних потеза у циљу заштите домаћих радних места и спречавања одлива радних места у треће, јефтиније земље.

– Смањење бирократских препрека за пословање односно смањење пореза на добит корпорација са 35% на 15% и повраћај профита у САД америчких корпорација које оне држе у иностранству од око 2.500 милијарди долара, повећање фискалног дефицита од додатних 10.000 милијарди долара, раст каматних стопа – финансијска тржишта се, чини се, припремају за повећање каматних стопа јер цене обвезница на тржишту падају и власници обвезница све више покушавају да смање губитке продајом на тржишту.

Тако су губици власника обвезница од избора, према извештајима, већ нарасли на УС$ 1.000 милијарди.

Шта победа Трампа значи за Србију?

Мало је вероватно да ће било која од горњих мера или догађаја имати значајнији директан економски утицај на Србију, кажу аналитичари СЕЕЦАП-а и додају да би пак познанство нашег премијера са бившим градоначелником Њујорка Рудијем Ђулијанијем пак могло позитивно да се одрази на нашу земљу ако би он заузео значајније место у Трамповој администрацији.

У том случају ово познанство би нашој влади могло да осигура контакте на највишем нивоу у Вашингтону, нешто што ова земља није имала дуги низ претходних година и што би могло паметно да се искористи за добробит Србије.

С друге стране, могла би да се смањи количина инвестиционог капитала за земље у развоју па и за Србију. САД ће се, наиме, окренути инвестирању на својој територији, што је довело до пада берзанских индекса у земљама у развоју, за разлику од оних у развијеним земљама. Осим тога, отопљавање односа између САД и Русије отвара могућност за руске компаније, "гладне западног капитала зарад сопственог развоја" да "усисају" милијарде долара инвестиција намењених земљама у развоју.

Савет за пословање у новонасталим приликама

Из СЕЕЦАП-а свима онима који су планирали да своје пословање финансирају из небанкарских извора финансирања у реалној економији или у области некретнина препоручују да се припреме на већу конкуренцију.

- Кина и Русија су велика тржишта са атрактивним приносима на уложена средства, а мање земље као што су Пољска или Чешка се већ одавно сматрају европским земљама за пословање што њиховим предузећима олакшава приступ капиталу. Србија није ни једно ни друго. Стога, можда је боље размотрити реализацију инвестиционих планова раније, у наредних 12-18 месеци, радије него касније, када се услови на тржишту промене -  пише у извештају ове консултантске куће.

За исти тај период могле би порасти и каматне стопе у Европи, предвођене америчким повећањем референтне каматне стопе.

Комерцијални кредити у Србији су или у еврима или индексирани у еврима. То значи да ће, ако не краткорочно, онда средњорочно доћи до повећања каматних стопа на евро кредите. Због тога СЕЕЦАП нашим предузећима саветује да у своје финансијске пројекције урачунају и могући раст камата и кредитне задужености, затим да ако узимају кредит покушају да испреговарају фиксну камату, а они који су већ задужени да размисле о рефинансирању кредита. Једна од опција која се нуди је и могућност хеџирања (хеџинг) кредитних обавеза.