ЗА И ПРОТИВ ЛИТИЈУМА "Лоок уп" спојио досад неспојиво: Да ли је ископавање развојна шанса, пут у еколошки хаос или је могуће помирење
Да ли је литијум развојна шанса, пут у еколошки хаос или је могуће помирење уз изузетно висока технолошка улагања у експлоатацију која би економији земље донела бенефит?
Данас се на Look уп конференцији на Копаонику у оквиру панела "eMobility - пут од будућности до стварности", разговарало се и о експлоатацији литијума у Србији, а за једним столом, што је до сада било немогуће видети, седели су заговорници експлоатације литијума у Србији, као и његови оштри противници.
"ОВО СУ СТВАРИ ЗА КОЈЕ ЖИВИМ" Вучић присуствовао отварању технолошког центра "Ривијана" (ФОТО/ВИДЕО)
"ТЕШКЕ СУ ОКОЛНОСТИ, АЛИ СРБИЈА ЋЕ УСПЕТИ!" Момировић јасно истакао - Обезбедићемо најниже цене основних животних намирница
СИНИША МАЛИ: Буџет за просвету биће 265 милијарди динара
Слободно се може рећи да су ставове, идеје, али и "копља" укрстили научна јавност, привреда и грађани, житељи Лознице и представници Удружења "Заштитимо Јадар и Рађевину". Из публике која је бројала и више од 400 учесника, и била и више него фокусирана на излагање, могло се чути и како је панел заједно са избором панелиста послао добру поруку. Оцена је да је до сада било јако ретко, можда и немогуће за једним столом видети и еколошке активисте, и заговорнике експлоатације литијума и привреду која је свесна и стратешког значаја литијума, али и потенцијалних опасности које носи уколико се не поштују закони и прописи који су иначе у овој области кључни.
На панелу су говорили професор Александар Јововић са Машинског факултета, Дарко Савић, помоћник директора за наплату путарине у ЈП Путеви Србије, Зоран Ђорђевић, в.д. директора Пошта Србије и Марија Алимпић, житељка Лознице и члан Удружења "Заштитимо Јадар и Рађевину", која је у јавности до сада више пута иступала као оштри противник експлоатације литијума у Србији. Модератор панела била је Мира Филиповић, консултант у привреди.
- Уздај се у себе и у своје кљусе, створите профит и инвестирајте, а оно сто дође из ЕУ и кад дође то је слаткиш на колачу, то ако дође добро дође. Сав отпад мале земље морају да одложе и прераде. Није добро да га купујемо јер тада немамо додатну вредност, треба да га прерађујемо и улажемо у машине које ће то да чине, рекао је Дејан Илић, научник и иноватор, члан Надзорног одбора у компанијама "Варта" и "Ари" у уводном обраћању другог панела на тему "eMobility- пут од будућности до стварности" који је говорио о литијуму као стратеши важној сировини за индустрију.
- Ако правите батерије за е-аутомобиле интересантан је литијум више од осталих метала. Литијум је и чист метал и стратешки материјал који се користи у скоро свим индустријама који се баве прерадом метала, и у ауто индустрији и индустрији алуминијума, указао је Илић.
- Литијумске батерије су данас достигле свој врхунац развоја. То што данас имамо је најбоље што је човек до сада створио. До сада имамо само две фирме од стотину фирми које су покушале да направе е мобилити то су БИД и Тесла - каже он.
На панелу се говорило о историјском прегледу идеје електричних возила, стварање климе за даљу популаризацију коришћења електричних возила у Србији, производњи пуњача за електрична возила као и производња електричних возила и компонената за возила. Једна од веома важних тема овог панела био је и литијум, тј. његова експлоатација и зависност индустрије.
Како је истакао в.д. директор Пошта Србије, Зоран Ђорђевић, литијум је тренутно, али и у неком наредном периоду будућност производње батерија.
- У неком тренутку ће се наћи и алтернатива за литијум или ће се исцрпети резерве. Мислим да само разговор, дискусија и анализа о томе како и на који начин да се експлоатише литијум може довести и до праве одлуке - рекао је директор Пошта Србије Зоран Ђорђевић.
- Направили смо план који је захтевнији од наших могућности, али с обзиром да имамо више од 1.500 пошта, у већини места Србије потрудили смо се да обезбедимо електро-мопеде, електро-бицикле и друга возила за наше службенике и да поставимо соларне панеле на нашим великим дистрибутивним центрима у Београду, Новом Саду, Нишу и Крагујевцу, и у току је тендер за њихову набавку - рекао је Ђорђевић.
Нагласио је да је Пошта, пре него што је Министарство енергетике издало инструкцију о штедњи енергије, и предузела кораке у правцу уштеде струје.
Он је, међутим, поставио питање око набавке 1.400 електричних аутомобила како би заменили постојеће са бензинским и дизел моторима, како ће се обезбедити струја за њих и из којих извора.
- Мислим да треба да се уради студија случаја, да се види има ли користи од тога, да се нађе начин како то да се експлоатиште. Замислите да тамо нађемо гас или да у Јадру има злата, да ли би га копали. Можда је ово право време да се нађе прави приступ - рекао је Ђорђевић.
Марија Алимпић из Удружења "Заштитимо Јадар и Рађевину" каже да са једне стране постоји потреба да се нешто предуземе да се заштити природа, а да се са друге стране говори о литијуму и електричним аутомобилима.
- Говоримо о е аутомобилилима која грађани Србије неће моћи да приуште, а са друге стране о литијуму и његовој експлоатацији на простору који обухвата готово 294 квадратна километра, а то је првенствено пољопривредно земљиште. Ту има и заштићених биљних и животињски врста, историјских споменика - оценила је Алимпић.
Професор са Машинског факултета, Александар Јововић, истакао је потенцијал литијума и његове примене у индустрији и стим у вези говорио о значају као стратешкој сировини.
- Литијум игра улогу у батеријама и очекује се да ће 40 пута бити повећана потреба за литијумом у неком наредном периоду, и то искјључиво због потреба индустрије - рекао је Јововић.
Говорећи о литијуму и место где је помињана раније експлоатација професор је рекао да има много тога што се последњих две године комуницирало, али да је питање да ли је баш све и тако. Он је истакао да локална заједница има право да се бори за оно са чим се не слаже али да то не значи да ће увек бити у праву.
- Нити је тамо земља најбољег квалитета, нити тамо има заштићених врста на територији самог пројекта. Геолошка студија је рекла ако желите да вам остане све овако никада нећете ништа градити, а ова студија је одрађена перфектно. Кључни документ који држава до дана данас није спровела је шта се тиме губи, а шта добија и комплетну исплативост овог пројекта - каже Јововић.
- Студија процене утицаја на животну средину мора бити основ и то је све предвиђено законима Србије, закључује Јововић.
Помоћник директора за наплату путарине у ЈП ''Путеви Србије'' Дарко Савић изјавио је да је то предузеће још 2017. године инсталирало пет брзих пуњача за електрична возила, а да их је у последње време инсталирано још три.
'- У скалду са Зеленом агендом, Србија ће кроз улагање у инфраструктуру за алтернативна горива испунити своје обавезе. 'Путеви Србије' су изградили мрежу електропуњача и увели соларне панеле на својим наплатним станицама - истакао је он.
Нагласио је да је првих пет станица за пуњење електро-аутомобила било инсталирано на граничним прелазима на Коридору 10 и тадашњој наплатној станици Бубањ поток, а да су у последње време инсталирана још три савремена брза пуњача капацитета 175 киловата - два код Ниша и једна код наплатне станице Београд.
Један од закључака панела јесте да је потребна озбиљна студија и озбиљан приступ и да би тек нова опсежна анализа и дала одговор на питање шта је најбоље за Србију и њене грађане.
- Јако је важна добра анализа и основ свега је добро урађена Студија процене утицаја на животну средину. Без ње се не може кретати ни у какав нови процес. Дакле, потребно је сагледати утицај и по основу резултата студије чинити ово или оно, рекао је Драгоман Рабреновић, директор Геолошког завода Србије.
