22 ГОДИНЕ ОД СМРТИ СРЂАНА АЛЕКСИЋА: Сине, ниси умро узалуд!
БЕОГРАД - Мој син је оставио дивну поруку људима која и данас живи и ја му као отац кажем хвала, рекао је Раде Алексић отац Срђана Алексића, Србина из Требиња који је у 27. години изгубио живот бранећи суграђанина Бошњака од батинања.
Од Срђанове смрти навршиле су се 22 године.
"У свом мом болу, а опет на моју велику срећу, Срђан је заживео у многим људима. Осетим то кад шетам Београдом, па ме људи и у тако великом граду препознају, приђу ми с поштовањем и кажу: "Ја бих само да Вас поздравим, да вам стиснем руку". Срђаново дело то чини, да људи осете доброту и да се човек човеку радује. Мој син није узалуд погинуо", прича Раде Алексић.
Срђан је био глумац аматер и пливачка нада Југославије. У рату је био припадник Војске Републике Српске. Дана 21. јануара 1993. године супротставио се групи припадника Војске Републике Српске када су на требињској пијаци почели да туку Бошњака Алена Главовића. Ален је захваљујући томе преживео, а Срђан је подлегао повредама батина.
"Ален сада има породицу и живи у Шведској, али ме сваке године бар два пута посети. Одемо на Срђанов гроб, причамо Аленовој дечици какав је јунак био. Срђан би данас био пресрећан да види како су то добра деца, лепо васпитана и како се Ален труди да их изведе на добар пут", каже Раде.
Људи га често питају како издржава, како подноси то што је изгубио оба сина, пише "Блиц". Срђанов брат погинуо је са 17 година у удесу моторним змајем изнад Петровог поља, у близини Требиња.
"Много сам размишљао о томе. Схватио сам да сам имао дивну породицу. Велика је срећа била гледати синове како расту, школују се, како постају добри људи. Зар могу жалити што сам имао такву децу? Могао сам да се повучем после Срђанове смрти, али нисам смео управо због њега. Сада с поносом гледам како људи прихватају његову поруку и како поштују његову жртву", закључује Раде.
У Требињу су јуче на Срђанов гроб венце положили званичници тог града и БиХ.
Погледајте и:
