70 година од ослобођења Београда- Шта нам значи Путинов долазак?
Прослава ослобођења Београда у Другом светском рату трајаће седам дана, а централни догађај биће одржан у недељу, 19. октобра, договорено је на седници Одбора за прославу 70 година ослобођења Београда.
Како је саопштено из Градске управе, централни догађај прославе ослобођења Београда, коме ће присуствовати државни врх Србије и бројни гости из земље и иностранства, организоваће посебан продукциони тим на чијем челу ће бити редитељ Драган Бјелогрлић.
У наредних седам дана Дом омладине, Библиотека града Београда, Завод за заштиту споменика културе, Архив града Београда и Југословенска кинотека доставиће Секретаријату за културу које ће програме организовати како би био урађен јединствени програм прославе.
Београд у Народноослободилачкој борби
Краљевина Југославија је 25. марта 1941. приступила Тројном пакту. Због чега је 27. марта уследио масовни протест у Београду и државни удар. Град је 6. и 7. априла тешко бомбардован од стране немачке авијације и убијено је на хиљаде људи. Југославију су напале немачке, италијанске, мађарске и бугарске снаге. Београд је окупиран 13. априла, а сремска предграђа су ушла у састав Независне Државе Хрватске, нацистичке марионетске државе.
У славу хероја
У оквиру прославе биће свечано откривене спомен-плоче народним херојима Кочи Поповићу И Пеки Дапчевићу. Коча Поповић је био школовани официр, књижевник, војсковођа, диполомата И народни херој. Дапчевић је био чувени партизански војсковођа, Заповедник друге пролетерске дивизије.
Одмах по окупацији Београд је постао центар окупационе власти у Србији. У граду су формирани логори, Бањица и Сајмиште, кроз које је прошло око 450.000 људи, а стрељано је преко 70.000 затвореника. Током читавог рата у Београду је постојао јак покрет отпора, који је вршио саботаже и диверзије, а неколико хиљада Београђана је отишло у партизанске одреде који су дејствовали у околини Београда. Београд је 16. 17. априла 1944. године, доживео још једно бомбардовање, савезничко, у којем је погинуло око 1.200 грађана.
Борбе за ослобођење града су почеле 13. и 14. октобра, а град је коначно ослобођен 20. октобра 1944. Ослободили су га заједничким снагама, јединице НОВ Југославије и Црвене армије.
Претходне параде
Војне параде Југословенске народне армије одржаване су највише у периоду од 1945. до 1960. године и то најчешће - 1. маја за Дан рада или 9. маја за Дан победе над фашизмом. Поред ових централних парада, које су најчешће одржаване у Београду, параде су одржаване и у главним градовима осталих република, као и у другим местима, најчешће за годишњицу ослобођења места или после завршетака маневара. Према Правилу службе ЈНА, војне параде су одржваване по наређењу Врховног команданта.
Године 1965. из економских разлога параде су укинуте и одређено је да се оне одржавају сваке пете године поводом - 9. маја Дана победе.
Од 1965. до 1985. године одржане су свега четири параде:
1970. године у Београду, поводом 25-о годишњице Победе над фашизмом;
1971. године у Карловцу, поводом завршетка маневра „Слобода 71“;
1972. године свечани дефиле Југословенске ратне морнарице, поводом завршетка здружене тактичке вежбе „Подгора 72“;
1975. године у Београду, поводом 30-о годишњице Победе над фашизмом и
1985. године у Београду, поводом 40-о годишњице Победе над фашизмом.
Претходна велика војна парада одржана је у Београду 9. маја 1985. године поводом Дана победе. На тој паради продефиловали су тенкови домаће производње М-84, самоходни противавионски топови од 20 и 30 mm, самохотке „гвоздика“ од 122 mm, нова средства инжењерије и везе, артиљерија домаће производње од 122 и 152 mm, самоходни ракетни бацач „огањ“ од 128 mm, самоходни ракетни систем обала–море домета од 80 км, самоходни ракетни систем ПВО „куб“, неборбена возила разних типова... У ваздуху су били домаћи ловци-бомбардери „орао“, школско-борбени „супергалеб“, ловци „миг-21”, борбени хеликоптери „газела“, транспортни хеликоптери „Ми-8”... Била је парада војне моћи и техничко-технолошких способности Југославије.
Путин на паради
Председник Руске Федерације Владимир Владимирович Путин долази у Београд 16. октобра, где ће присуствовати обележавању 70. годишњице ослобођења Београда и победе над фашизмом, саопштио је премијер Александар Вучић. Вучић је на конференцији за новинаре након састанка са амбасадором Руске Федерације Александром Чепурином рекао да је са руским дипломатом делимично разговарано о програму посете председника Путина, који ће у Београду разговарати са њим и са председником Томиславом Николићем, а биће приређен и заједнички ручак са представницима руске и српске делегације.
"Председник Путин ће присуствовати и војној параду какву нисмо имали више од 40 година јер мислим да датум и поводом то заслужују”, рекао је премијер и додао да је борба против фашизма нешто чиме се грађани Србије поносе.
Вучић је рекао да ће током посете председника Руске Федерације бити речи и о будућности односа двеју држава. Ти односи су, навео је он, добри, али би могли да буду још бољи и успешнији, додавши да много тога заједничког може да се направи у интересу Русије и Србије.
Током разговора Путина са председником Томиславом Николићем и премијером Србије Александром Вучићем, планирано је да се размотре кључна билатерална питања, а пре свега из трговинско-економске области, наведено је у саопштењу.
