ПРИЧЕ ИЗ БЕОГРАДСКОГ ПРИТВОРА: Ко највише кука, а ко највише галами?
Кроз просторије за задржавање Полицијске управе Града Београда годишње прође око 3 хиљаде притвореника. Међу онима који су 48 сати живота провели овде у ћелијама има и привредника, политичара, естрадних звезда, вођа криминалних кланова. Али, какви су, заиста, "посетиоци" ових немилих места и како све то доживљавају?
"Нико од њих није имао специјалних жеља нити је правио проблеме. Не желе себи да задају још неку муку због таквог понашања. Они који се бусе су навијачи, клинци, понеки пијанци. Траже прво своја права, позивају се на међународне повеље. Али и они се смире после сат, два. Адаптирају се", рекао је за Блиц заменик командир Полицијске испоставе, Дарко Грабеж.
Он је додао да је велики проблем са пушачима, јер стално кукају да им се дозволи да запале једну.
У осам ћелија има места за 14 притворених. Ћелије су опремљене дрвеном клупом и одељком са чучавцем. Камере прате сваки покрет притвореника, а микрофони их снимају.
"Већина притвореника су повратници, и они знају правила понашања. Има, међутим, оних који први пут дођу, као што су пијани возачи, који уопште нису из тог крими-света. Неки су весели, певају, а неки вичу. У првом тренутку не знају где су. Када чују да се врата затварају, уследи им напад панике од затвореног простора, траже адвокате, позивају се на људска права. Кад се мало отрезне, схвате где су и траже да зову породицу, пријатеље или да се јаве на посао да неће доћи", објашњава Грабеж.
Ћелија број два је женска и разликује се од мушких по томе што нема потписа на клупама, зидовима, огреботина. Зидови су чистији. Чувари, с друге стране, не хвале жене и кажу да оне умеју да буду незгодне.
"Има их мање од мушкараца, али знају да буду агресивније, гласније су, захтевније, траже привилегије", рекао је Дарко Грабеж.
Хероински зависници, пак, могу да кризирају и да праве проблеме као пушачи, али полицајци су, како заменик командир каже, извежбани толико да препознају ко, заиста, има кризу, а ко глуми. У ситуацији када наступи наркоманска криза, они, наводно, не траже медицинску помоћ, већ имају изразит став који гласи "или ћу преживети, или умрети".
На питање какво је стање са самоповређивањем, бекством, напада на полицајце и слично, Грабеж каже да таквих случајева код њих још није било захваљујући професионалном приступу полицајаца.
Прочитајте и:
