АТАНАСИЈЕВИЋ ЗА СД: Популарнији сам у Италији, него у Србији

Новогодишње празнике многи проводе и радно. Међу њима су и спортисти, а ту не мислимо само на фудбалере Премијер лиге. Ударнички темпо влада и у италијанској одбојци. Тамо су се утакмице играле, 26. и 28. децембра, а играће се и 3. јануара, док је 10. Куп Италије. То значи да неће бити превише одмора ни за српске играче који играју тамо, а један од њих је и Александар Атанасијевић.

Члан Перуђе је у 2014. остварио велике успехе. Италијански тим је дошао до финала националног првенства и купа, али су у оба наврата изгубили. Са репрезентацијом је ситуација мало лошија. Србија се није пласирала на завршни турнр Светске лиге, а на Светском првенству у Пољској је освојено тек девето место. О томе и многим другим стварима Атанасијевић је говорио за Србију Данас.

- Нисам ишао нигде јер играмо утакмице готово на сваких пет дана, па немамо превише слободног времена. Надам се да ћу то да надокнадим када се заврши сезона. Није ми ово први пут да Нову годину чекам далеко од куће и у друштву клупских саиграча. Добра ствар је што ће ми за Божић доћи родитељи – рекао је Атанасијевић на почетку разговора за Србију Данас.

- Што се одбојке тиче, памтићу је по финалима лиге и Купа. То нико није очекивао, јер по именима нисмо били међу фаворитима. Жао ми је што нисмо дошли барем до једног трофеја. Такође ми је жао и због два неуспеха репрезентације и надам се да ћемо у 2015. освајати медаље.

- Била је то прелепа година. Проводио сам доста времена са породицом, јер су репрезентативне припреме биле у Београду.

- Прво желим здравље, а за остало ћемо сами да се побринемо. Жеља ми је да освојимо златну медаљу на Европском првенству у Бугарској и Италији и да се пласирамо на финални турнир Светске лиге.

- Највише ми недостају другови и породица, отишао сам са 19 година. Трудим се да се концентришем на посао и не мислим о томе. Леп је осећај када се вратим у Београд и причам српски са људима и видим добро познате зграде на Вождовцу, где сам и одрастао.

- У Перуђи се осећам као код куће. Италијани знају да уживају и како да живе. Имам доста пријатеља из одбојке, али имам времена и за активности ван паркета. То је разлика између Италије и Пољске. У Пољској су људи посвећени само послу, док овде има доста клубова и кафића. Ако има повода, изађемо негде после сваке утакмице, тако да немам осећај да сам далеко од куће.

- Не осећам неку популарност јер то није кошарка или фудбал. Прија када ми приђу у Перуђи и сликају се са мном. Уживам у томе. У Италији ми више прилазе него у Србији.

- Спорт се другачије посматра у Италији. Тамо се игра у пуним дворанама, а овде пред полупразним трибинама. Због тога се ми трудимо да што више популаришемо одбојку, па да се и код нас за утакмицу тражи карта више.

- Када се каже одбојка прво се помисли на Италију. У Италији се игра боља одбојка, док су у Пољској бољи навијачи. Тамо долазе породице на трибине, и што је за Енглезе фудбал, то је за Пољаке одбојка. Белхатов је један од највећих клубова на свету и био сам доста популарнији у Пољској. Ипак, ми се Перуђа више свиђа јер је Белхатов много мањи град.

- Најлепши тренутак ми је био када су ме навијачи поздравили на отварању СП. Та утакмица је играна на фудбалском терену и атмосфера је била величанствена. То значи да тамо нисам узалуд провео две године и да сам оставио дубок траг. Утакмице другог круга смо играли у Лођу који је близу Белхатова. Били смо сви усредређени на утакмице, па нисам имао прилику да саиграчима мало боље покажем Пољску.

- У Србији имамо доста одличних тренера и не сумњам да ће избор бити прави. Такође, не бих имао ништа против ни да дође странац, ако ћемо да напредујемо уз њега. Ипак, мислим да би било најбоље да се угледамо на кошаркаше и за селектора доведемо неког бившег репрезентативног аса - поручио је Атанасијевић.