Бели руски хрчак све популарнији кућни љубимац

Постоје три подврсте: зимски бели руски патуљасти хрчак, Кемпбелов руски патуљасти хрчак и Роборовски патуљасти хрчак. Кемпбелов хрчак је сиво смеђе боје с тамнијом цртом, која прати линију кичме, а као и бели руски хрчак, дугачак је у просеку шест до осам центиметара. Роборовски је боје песка до смеђе боје с белим стомачићем и најмањи је од ове врсте (нарасте до пет центиметара и у просеку најдуже живи - до три и по године).

Потиче с подручја источног Казахстана, северозападне Русије, Монголије и Сибира, где живи на ливадама и пољима пшенице.

Ова врста се у трговинама с љубимцима врло често продаје под називом кинески хрчак, али то није тачно. Иако су те две врсте на први поглед доста сличне, кинески хрчак има дужи реп.

Зимски бели руски патуљасти хрчак има карактеристичну тамносиву пругу на леђима и нешто светлију боју крзна, која током зимских месеци постаје потпуно бела. Руски хрчак упола је мањи од сиријског.

Реч је о врло чистој и уредној животињи, која се пари током целе године. Уколико одлучите да их купите у пару, нипошто немојте набављати два мужјака, јер би се могли потући чак и до смрти.

Еструс, фаза прихватања парења, код женке се јавља свака четири дана. Након 18 или 21 дан, обично се излегне четири до осам младих. Они су голи и слепи све до 10. дана, када прогледају и полако напуштају гнездо у потрази за храном. Још једна занимљивост везана за ову врсту је и то да ће нужду обављати увек на истом месту, а за то најчешће одреде одређени угао кавеза.

Ове малене животињице се могу провући кроз отворе и размаке на кавезу па се власници често одлучују за акваријуме као одлично решење за тај проблем. Битно је међутим да акваријум има барем 25 цм дубине и да по дну распоредите пиљевину или сено.

Потребно им је свега неколико дана да се навикну на свог власника, а препознаће га по мирису руке.

Погледајте и:

- Екскалибур је први љубимац који је успаван због еболе