Боље кредитирање у еврозони
Лондон - Обим зајмова одобрених приватном сектору у еврозони, показатељ економског здравља, смањен је у фебруару, али се очекује опоравак, сматрају стручњаци.
Председник Европске централне банке (ЕЦБ) Марио Драги похвалио је овог месеца компаније због повећања интересовања за кредите, након што је ЕЦБ комерцијалним банкама понудила јефтине зајмове ради кредитирања привреде, преноси Ројтерс.
"Реалан обим кредитирања заправо није проширен, ради се тек о већем броју зајмова за иста предузећа", наводи Камило Переира, председник највећег шпанског центра за баштованство Фронда, који сарађује са већим бројем банака.
Обим зајмова одобрених приватним компанијама и домаћинствима у еврозони је у фебруару пао 0,1 одсто у односу на исти месец лане, након јануарског пада од 0,2 одсто, наводи ЕЦБ.
Дуготрајна и дубока финансијска криза у 19-чланој европској монетарној унији умањила је кредитирање и тиме укочила економску активност. Неспремност банака да позајмљују новац предузећима и оклевање компанија да затраже нове зајмове међу кључним су разлозима за економску стагнацију у еврозони и када би та препрека била уклоњена, привредни опоравак би се захуктао, сматрају аналитичари.
ЕЦБ "баца" новац на проблем, нуди банкама стотине милијарди евра јефтиних зајмова и држи каматне стопе на рекордним минимумима, да би банке повећале кредитирање компанија, наводи Ројтерс.
Одобравање нових зајмова, међутим, подразумева одвајање већег капитала за покривање ризика од ненаплативих кредита, што је проблем за неке банке у еврозони, којима су европски банкарски регуалтори већ пооштрили прописе који се тичу обавезног нивоа капитала и квалитета капитала.
За разлику од САД, које су брзо угасиле проблематичне банке и докапитализовале оне здраве након финансијске кризе, Европа, где су бројне мање банке повезане политичким везама, није успела да одреагује на прави начин.
Међународни монетарни фонд процењује да готово три четвртине од 3.600 банака у еврозони треба да прође кроз реструктуру да би биле у стању да одговоре на тражњу кредита када се привреда монетарне уније у потпуности опорави.
У Италији, лоши зајмови су и даље у порасту, што додатно отежава ново кредитирање. У Шпанији, чији је банкарски сектор реконструисан након пуцања балона на тржишту некретнина, Банкија нуди зајмове малим предузећима, због чега је у септембру прошле године је од ЕЦБ позајмила 2,7 милијарди евра. Банка наводи да је до сада фирмама позајмила половину тих средстава, од чега су четири од пет кредита отишла у руке нових зајмотражилаца.
Недавни раст тражње јефтиних кредита које је понудила ЕЦБ подстакао је очекивања да ће трошкови задуживања компанија пасти, што ће пак, додатно подстаћи њихову тражњу кредита. Просечни трошкови задуживања корпорација су у јануару износили 2,41 одсто, што је најнижи ниво од 2003, откад ЕЦБ води евиденцију.
Очекивања су да ће привредни раст у еврозони јачати, под условом да се смире финансијска криза у Грчкој и конфликт у Украјини. Ипак, повратак на високе једноцифрене нивое раста кредитирања који су постојали пре глобалне финансијске кризе неће се десити ускоро, закључује агенција.