БОЛНА ИСТИНА: Зашто Уго Вијеира никад неће заборавити Звезду и Делије (ВИДЕО+ФОТО)

Свакоме у животу једном поред њега прође "златна качија." Португалац Уго Вијеира је своју после чекања у родном Португалу, а затим у Русији дочекао на брдовитом Балкану, у Србији и стадиону бразилског имена Маракани. Уго је заблистао као ни један странац пре нејага који је носио црвено-бели дрес.

Као жеља тренера Црвене звезде дошао је у Београд са не баш блиставим голгетерским педигреом. Само три гола у 20 мечева за руски Торпедо никоме нису будили оптимизам да на Маракану стиже гол-машина. Да ствари буду још горе, дошао је тужан и скрхан јер је неколико месеци раније изгубио љубав свог живота. Опака болест је однела његову вереницу Едину. У компликованом физичком и психичком стању, Вијеира је био све осим сигурне опције.

- Никад нећу бити сам. Шта год радио она ће увек бити са мном. У срцу, у мислима... То је неизбежно. Пријатељ ми је недавно рекао да ме најбоље тек очекује, али сам му одговорио да греши. Нажалост, најбоље за мене је прошло. Најбоље је била Едина. Тешко је, али то је моја реалност и увек ћу живети са тим. Људи често не разумеју зашто сам се стално враћао у Жил Висенте. Али од момента када смо сазнали да је Едина болесна, фудбал је пао у други план. Често причам са мојим приајтељом како смо пре њене болести имали десет неиспуњених снова које смо хтели да остваримо. Када смо сазнали за њену болест, имали смо само један. Ништа друго није било важно. Зато ће Барселос као град и Жил Висенте као клуб увек бити моја друга кућа -  рекао је Уго Вијеира у интервјуу за португалски Зерозеро.

Док је играо у Жил Висентеу, скренуо је пажњу највећих португалских клубова, а Бенфика је тада добила трку са Спортингом. Ипак, на Лужу никада није добио праву шансу и убрзо је напустио Бенфику...

- Искрено, и не размишљам о том периоду. Можда бих био један од најбољих нападача у Португалији да сам дошао у данашње време Бенфике са Руи Виторијом на клупи. Можда би ме већ и продали за велике паре. Али све је то релативно и тешко је одговорити са сигурношћу где бих био данас. Најважније је да сам сада добро

Београд и Црвена звезда су залечили његове ране колико је то могуће и Португалац је почео да игра фудбал свог живота.

- Истина је да се у Црвеној звезди осећам посебно и да осећам љубав којом сам окружен. Као што сви знају, имао сам приватне проблеме и нисам дошао потпуно спреман. Али обећао сам себи и Едини да ћу испунити снове које смо некада имали и да ћу постати шампион.Голови у низу. Голови на најлепше могуће начине. Голови када је то најпотребније. Голови у мрежи Партизана.

- Мој пријатељ је недавно ишао на дерби Галатасарај - Бешикташ и вратио се пун невероватних утисака. Други је ишао да гледа Панатниакос - Олимпијакос. То су велики дербији. Уосталом, као и дуели Бенфике и Спортинга, Бенфике и Порта. Али у односу на београдски дерби не постоји ништа слично. Због те атмосфере осећам обавезу да и на следећем дербију будем прави и да не оманем. Колико год слушали приче о београдском дербију, бити део њега је нешто сасвим посебно и необјашњиво. Дођите на београдски дерби и у наредних 100 година ћете се сећати њега. Навијачи претварају ту утакмицу у вулкан. То је нешто необјашњиво... Јединствена утакмица. Мој савет свима је да дођу и осете - прича одушевљени Португалац.

Вијеира је импресиониран навијачима... 

- Нема речи да им изразим захвалност за оно што раде за мене. Када изађем на улицу, чак и Партизанови навијачи су љубазни према мени. На крају прошлог дербија на Партизановом стадиону, моји саиграчи су утрчавали у терен док су их навијачи Партизана гађали пиротехником, упаљачима, мобилним телефонима... Свим и свачим! Ја сам остао последњи и кренуо сам полако и мирно ка тунелу, а онда сам добио аплауз од тих истих Партизанових навијача! И како онда да се не осећам посебно у овом граду и земљи? Неке ствари једноставно не могу да објасним, та утакмица је магична. Сада знам да никада нећу ходати сам...

Звездашка армија навијача је померила памећу за Португалцем. Он је њихов нови идол. За неке и најбољи странац који је играо у Црвеној звезди.

- Кажу да сам најбољи странац у историји клуба. А за оне који не знају, овај клуб је био првак Европе и имао је антастичне играче. Недавно сам ишао на кошаркашку утакмицу и 20.000 људи је почело да ми скандира име. Сатима сам се фотографисао са навијачима... Мислим да ово нећу остети више никада и нигде. Где год био. Неки људи ми кажу да навијачи Звезде осећају посебне вибрације када баш ја постигнем гол. Не знам зашто је то тако - са одушевљењем коментарише статус идола међу звездашима.

Угови голови одјекују и до његове домовине. Оно што је некада изгледало као бајка, сада је реалност на којој инсистира све више Португалаца. Желе да виде Вијеиру у репрезентацији.

- Не знам... То је компликовано питање. Нема места поређењу мојих бројки са бројкама Кристијана Роналда. То је неупоредиво. Али шта да радим и кажем? Једино што ми преостаје је да наставим да постижем голове. Не знам да ли ћу добити позив. Желео бих да помогнем репрезентацији моје земље. И да помогнем Кристијану да освоји титулу јер је заслужује. Али за сада ме нико није контактирао по том питању. Два пута су ме до сада контактирали из португалског Савеза. Први пут када су играли Србија и Португалија у Београду да ме позову да гледам утакмицу. И други пут када су две репрезентације играле на ЕП у футсалу. Такође да ме позову на утакмицу. Али то је све. Наставићу да радим свој посао, да постижем голове и живим у нади да ће позив стићи на моју адресу“, не губи наду Звездин најбољи стрелац.