БРИСЕЛ: Ево зашто је Москва одустала од Јужног тока
БРИСЕЛ - "Све се врти око пара", а на одлуку Москве да одустане од изградње гасовода Јужни ток утицало је пет разлога, међу којима нагло порасли трошкови који су довели у питање исплативост Јужног тока за Гаспром, пад цена гаса, као и тврди прописи Европске уније, оцењује бриселски Вилфрид Мартенс центар за
европске студије.
Овај аналитички институт сматра да је други разлог што су "кључне земље које су подржавале и требало да имају знатну корист од овог пројекта, Мађарска, Србија и Бугарска сад присиљене да се већ окрену другим изворима снабдевања на средњи рок, укључујући увоз гаса из Азербејџана и источног Средоземља, па ће их претрпљени финансијски губици учинити подозривијим према будућим енергетским пословима с Русијом".
Како се наводи у анализи,"то је сад прилика да се промени стратегија енергетског снабдевања југоисточне Европе на нивоу ЕУ, пре свега усаглашеним планом диверсификације кроз Јужни гасни коридор, где су кључне алтернативе Трансјадрански гасовод (ТАП), Набуко и терминал за течни гас на хрватској обали, као и могућност узвоза америчког гаса из уљаних шкриљаца".
"Те могућности ће ограничити потенцијале свих будућих руско-турских гасних пројеката", подвлачи Вилфред Мартенс центар.
Центар за европске политичке студије (ЦЕПС) из Брисела наводи да дизање руку од Јужног тока значи да "ЕУ сад може обезбедити више гаса уз мање уплитање Русије".
ЦЕПС каже да је "истински економски ударац том пројекту" задат чињеницом да потражња гаса у ЕУ више никад неће доћи на раван из времена кризе 2008, већ ће до 2030. опасти за 18 одсто, како процењује Међународна агенција за енергију.
Али ЦЕПС мисли да ЕУ треба да искористи најављени велики руско-турски гасовод који ће доћи до грчко-турске границе "као прилику да изгради повезујуће гасоводне мреже у југоисточној Европи без политичког уплива Русије, а да обезбеди довољне количине гаса".
Вилфрид Мартенс центар за европске студије наглашава да заустављање Јужног тока треба да, као трећи разлог, има далекосежне повољне последице за развој јединственог енергетског тржишта ЕУ.
Битна ставка Енергетске уније, коју увелико спрема и десетинама милијарди евра жели да финансира Европска комисија, треба да буде једна компанија, односно механизам који ће за целу ЕУ куповати гас и тиме моћи да утиче на снижавање цене тог енергента.
У анализи се подвлачи да иако су Ангела Меркел и челници ЕУ рекли да је још могуће, уз поштовање правила Уније, размотрити изградњу Јужног тока, чињеница да је Москва изгледа бар засад дигла руке од тог гасовода, сад отвара врата развоју алтернативних енергетских сценарија и стварању "интегрисаног, повезаног и међузависног енергетског система у југоисточној Европи".
Пољска, Мађарска, Чешка и Словачка већ циљају на енергетске пројекте Европске комисије и њихова интеграција би осетно поспешила могућности за прекограничне инфраструктурне пројекте и у земљама које су раније подржавале Јужни ток.
Разлог је и то да је одустајање од Јужног тока ојачало планове председника Европске комисије Жан-Клода Јункера да планираних 315 милијарди нових инвестиција у привредни раст и запошљавање у ЕУ добрим делом усмери у енергетску инфраструктуру.
"Иако постоје знатне структуралне препреке за даљу интеграцију националних енергетских тржишта, способност ЕУ (што су подржале САД) да се чврсто постави према питању Јужног тока залога је даље чвршће интеграције", закључак је Вилфрид Мартенс центра који предочава да "зато земље југоисточне Европе морају да буду подстрек у даљој либерализацији добро заштићеног националног тржишта у Западној Европи".
Поглед с оне стране Атлантика је дао амерички Центар за стратегијска предвиђања Стратфор који каже да су се после одустајања од Јужног тока "Руси и Европљани усмерили на проналажење замена за засад тај закочени пројекат, у чему ће Турска изгледа имати главну улогу".
Иако је Вашингтон оштро против Јужног тока, Стратфор, међутим, сматра да би "Русија могла променити своју одлуку око Јужног тока".
"Политички односи Москве и Запада су спали на ниске гране у раздобљу после хладног рата, али је могуће да се - бар кад с Европљанима - поправе довољно да коначно тај пројекат поново дође у обзир", наводи амерички стратегијски институт.
Чланице ЕУ попут Бугарске и Мађарске су, како указује Стратфор, "лобирале у Бриселу да Унија преиначи свој став према Јужном току, а чак и Немачка настоји да одржи ту опцију на столу у случају да се дође до договора око Украјине. Васкрсење Јужног тока није изгледно, али је и даље могуће".
Прочитајте и:
У ТРЦИ ХРВАТИ И БУГАРИ: Ко ће профитирати од краха Јужног тока?
Како вам звучи Турски ток?