Чему нас "Храбро срце" може научити о шкотском референдуму?

Било је то лета Господњег 1314. године, када су синови Шкотске освојили своју независност на пољима Бенокберна. А сада премотај те једно 700 година, до септембра 2014. године, у време када нови синови Шкотске постављају исто историјско питање: Да ли сте за независну Шкотску или не?

Дан одлуке пашће 18. септембра, а по први пут од почетка кампање, истраживање јавног мења показује да заступници независности воде. Само десет дана пре одржавања референдума, британска влада креће у акцију одвраћања Шкота од “сепаратистичких тенденција”. Наређење је дошло од времешне краљице Елизабете II лично. Према речима сведока, који су присуствовали њеном састанку са британским премијером Дејвидом Камероном: “То не сме да се деси! Нећу да будем последња краљица Шкотске!”, викала је краљица док је шокирани премијер Камерон покушавао да је умири, говорећи јој да ће учинити све да се то не догоди.

Иако је британска краљица по питању шкотске независности званично неутрална, према писању британских медија, она је заиста “ужаснута” могућношћу шкотског одвајања. А зашто и не би. Не само што би тиме постала “последња краљица Шкотске”, као што и сама тврди, већ би потенцијално одвајање Шкотске, могло довести до уставне кризе па и довело у питање опстанак саме круне. Иако шкотски премијер наводи да ће краљица и у независној Шкотској задржати положај шефа државе, поједини лидери Шкотске националистичке партије сматрају да би, у случају Елизабетине смрти или абдикације, требао бити одржан и референдум о монархији. За сада, 54 одсто шкотских испитаника и даље жели Елизабету као шефа државе и након независности Шкотске.

Британски стручњаци сматрају да би распад државе увелико довео до смањења моћи и утицаја Британије у свету. Шкотски утицај на свет би био минималан, а оно што би остало од британског утицаја на свет ће неизбежно довести до тога да Британија изгуби своју глобалну улогу.

Поред тога, економска моћ, која је најважнија димензија националне моћи, довешће до пада Шкотске са позиције шесте економије света до ранга Грчке док ће Британије, и поред губитка у БДП који би проузроковао излазак Шкотске, и даље бити шеста економија света. Међутим, оружане снаге државе би претрпеле највећу штету.

Трка за срце и душу Шкота је почела. Камерон је позвао свог шкотског претходника Гордона Брауна како би заједно спасили Уједињено Краљевство од “балканизације”. Већ се сада зна да ће премијер током недеље одржати говор у коме ће шкотској влади понудити пренос већих овлашћења у замену за наставак 300 година дугог брака. Са друге стране, Браун планира шестодневну шкотску турнеју, током које ће грађанима објашњавати да је гласање “против” независности израз правог шкотског патриотизма. 

Британски министар финасија Џорџ Озборн најавио је пореске олакшице за Шкотску и виша финансијска овлашћења ако грађани одбију независност. Такође, понудио је и већу фискалну аутономију, већу контролу над јавним расходима и над стопом издвајања за социјална давања.

Међутим ова изненадна дарежљивост Лондона, попут оне Лонгшенкса, није наишла на велико одобравање Шкота, који се с правом питају зашто те олакшице нису понуђене раније? Њима су се придружили и британски медији, уз оцену да је реч о “подмићивању у последњем тренутку”. Међутим, ова изненадна дарежљивост Лондона такође нас нагиње ка још једном питању: Да ли су ове олакшице биле прави циљ шкотског референдума? То би значило да је двогодишња борба Шкотске националне партије и њеног лидера Алекса Салмонда била само фарса, како би се обезбедила већа овлашћења за Шкотску у оквиру Краљевства. Ако се ова тврдња испостави као истинита, то ће бити најтежи ударац присталицама шкотске независности за последњих 300 година.

Међутим, Салмонд је нагласио да у лондонској понуди “ширих овлашћења за Шкотску”, коју су одобриле три најзначајније британске странке, нема ничег новог и да се кампања униониста (присталица уједињене Британије) - "распада" уочи референдума о независности Шкотске.