ЦИЉ БОЉИ ЖИВОТ ГРАЂАНА: Променићемо слику Београда и Србије

На панелу посвећеном градској инфраструктури и урбаном развоју, градоначелници и водећи људи Београда, Загреба, Сарајева, Скопља, Будимпеште и Беча истакли су значај регионалне сарадње и рада на заједничким пројектима.

Домаћин самита, градоначелник Београда Синиша Мали представио је пројекте попут Београда на води, изградње београдског метроа, измештања аутобуске и железничке станице, по чијем завршетку ће, како је рекао, српска престоница стајати "раме уз раме" са светским метрополама.

Говорећи о Београду на води, Мали је истакао да ће он променити слику Београда и Србије, чију ће привреду покренути, а посебно грађевинску индустрију, јер се ради о два милиона квадрата стамбеног и пословног простора који треба да буду изграђени на сто хектара земљишта.

Мали је подсетио да је реч о инвестицији вредној 3,5 милијарди евра, а, како је подвукао, уговор за пројекат са партером Игл Хилс из УАЕ, биће потписан у недељу, 26. априла.

О пројекту који је изменио изглед главног града Македоније "Скопље 2014", говорио је тамошњи градоначелник Коце Трајановски, истичући да је тај подухват довео велики број туриста, али и инвеститора у град на Вардару.

"Изграђени су објекти, подигнути споменици значајним личностима Македоније што је свакако повећало интересовање туриста и подигло македонску привреду", рекао је Трајановски.

Он је подсетио да је изграђен Археолошки музеј Македоније, Музеј македонске националне историје, као и да је обновљен Национални театар и неколико тргова у центру града. У македонској престоници, како је навео, ради се и на решавању проблема у саобраћају, енергетици и у екологији.

Градоначелник Сарајева Иво Комшић истиче да је тај град привлачна туристичка дестинација и да, иако нема изворне приходе, уз добре пројекте и међународну сарадњу, може да привуче инвеститоре.

Тако је главни град БиХ, уз сарадњу и помоћ пријатељских градова, радио на важним инфраструктурним пројектима, између осталог на изградњи жичаре и градске већнице. 

Обнова већнице је, како је објаснио, коштала око 11,5 милиона евра, који су обезбеђени из донаторских средстава и фондова ЕУ, док су половину новца за жичару такође обезбедили донатори.

"То показује да и у ситуацији у којој је Сарајево, град који нема изворне приходе, уз добру међународну сарадњу и пројекте може да привуче инвеститоре", рекао је Комшић.

Градоначелник Загреба Милан Бандић, који је, како каже, у Београду видео "европски штих" и позитивне промене, истакао је да хрватска престоница тежи чврстом позиционирању међу европским градовима, подизањем животног стандарда, новим пројектима, али задржавајући сопствени препознатљив идентитет.

"Суштина напретка града је да свакодневно мењамо престоницу на боље, али да сачувамо традицију и да град, фигуративно говорећи, остане исти", рекао је Бандић.

Градоначелник Љубљане Зоран Јанковић захвалио је на позиву да учествује на скупу градоначелника, оцењујући да су презентације које су изнеле његове колеге импресивне, због чега им је честитао на свему што су урадили за своје градове.

Јанковић је оценио и да су планови које је изнео градоначелник Београда Синиша Мали амбициозни и импресивни, за шта му, како каже, неће бити довољан само један мандат.

Градски одборник у Скупштини града Беча Херман Папушек представио је пројекат Централне железничке станице у том граду, која је недавно завршена, а којом се решава проблем постојања две станице у главном граду Аустрије.

Папушек, који је и главни менаџер пројекта, рекао је да је то једно од најмодернијих решења за железнички чвор који је смештен недалеко од центра престонице.

Заменик градоначелника Будимпеште Габор Багди истакао је да је једна од највећих предности мађарске престонице река Дунав, која протиче И кроз Београд.

Према његовим речима, Дунав је на важној позицији с обзиром да протиче кроз центар града, али развој града не треба да буде фокусиран само на реку И тај део престонице Мађарске.

Учесницима Самита се обратила и шеф пројекта и структуираних финансија Сименс Аустрија Марија Солић, која је препоручила градовима да код великих инфраструктурних и транспортних пројеката користе моделе јавно-приватног партнерства, а нарочито концесије.

Као пример, навела је моделе приватних концесија у случају кад концесионар води изградњу и пројекат на период од 25 до 30 година.

Према њеним речима, у том случају је важно како је компанија за концесију основана да би пројекат могао да ефикасно да се реализује. Како каже, важно је да та компанија има јаку подршку јавне управе, која ризик преноси на приватног оператера и не повећава ниво задужености.