ШТА НАС ЧЕКА: Ово су пет нових јахача апокалипсе!
Нема разлога да се верује да смо ми као људи заштићени од изумирања - 99 посто свих врста које су икад постојале нестало је, укључујући све претке човека.
За неке катастрофе, у некој blliskoj будућности, могли би да буду одговорни људи, али и такође последица сила на које немамо утицаја и од којих се не можемо заштитити.
1. Ерупција супервулкана
Вулкани су родитељи живота, али и сљедбеници смрти. Сматрају се врућим, негостољубивим и насилним. Пре готово 600 милиона година живот је запео у великом леденом добу са просечном температуром од -50 Целзијуса, а вечна зима оковала је Земљу. Тад су ерумпирали супервулкани и у атмосферу избацили голему количину угљен диоксида која је задржала топлину у атмосфери и поновно Земљи вратила пролеће. Прије 70.000 година на Суматри у Индонезији језеро Тоба, а заправо гротло супервулкана дугачког 100 и широког 30 км, ерумпирало је и лансирало у атмосферу 2800 кубних километара прашине, пепела и вулканских остатака, што је променило целокупну климу планета, а човечанство довело до руба изумирања. Од тог пакленог ватромета, највећег у последњих 25 милиона година, преживело је тек неколико хиљада људи.
Најмоћнија и најсмртоноснија ерупција у последњих 10.000 година догодила се 1815., када је експлодирала планина Тамбора у Индонезији и избацила 100 кубичних километара вулканског материјала до 43 км у стратосферу. Од експлозије, отровних сумпорних киша, пепела и глади умрло је више од 90.000 људи. Облак прашине кружио је планетом неколико година спречавајући зраке сунца да дођу до тла, а 1816. била је “година без лета” - снег је падао у мају, а жито није родило. Снага експлозије била је 8000 атомских бомби. Ипак, за разлику од супервулкана Јелоустон у САД-у, ти вулкани наликују на летни поветарац. Иако сваки вулкан има животни циклус, вулканолози упозоравају да постоји правило за све – тајне будућности скривају се у прошлости.
2. Климатске промене
Клима се на Земљи одувек мења, али промене се убрзавају. Земља је све топлија, а већина се слаже да су људи већином одговорни. Због глобалног отопљења, олује постају жешће, а нека подручја трпе страшне суше.
Наставак неповољних промена могао би да похара усеве и узрокује глад какву планета још није искусила. Порасте ли ниво мора, обале настањене стотинама милиона људи биће поплављена. Виша просечна температура створила би и повољније услове за ширење људских и биљних болести досад ограничених на тропска подручја. У најгорем сценарију, отопљење би произвело критичну количину стаклених плинова, који би заробљавали све више топлине у близини површине тла и узроковали незаустављиву спиралу отопљавања све док Земља не би постала ненастањива.
3. Светски рат
Све већи број људи надмеће се за све мање планетарних ресурса. Према подацима УН-а, људска популација у октобру 2011. премашила је седам милијарди, а настави ли да расте по садашњој стопи до 2040. достигнуће десет милијарди. Пре или касније, народи ће се сукобити око кључних и неопходних добара као што су тло, храна, питка вода и гориво. Осим око намирница и енергената, сукоб је могућ и око верског идентитета. Чињеница је да бројне супротстављене земље имају нуклеарно оружје наслућује да би неки будући рат могао да заврши потпуним уништењем.
Не треба занемарити ни ризик од нехотичног испаљивања нуклеарног оружја. Иако многе државе имају саставе за рушење пројектила, довољно је да се само један провуче па да погођена страна узврати истом мером. Осим нуклеарног, страхује се и од биолошког оружја. О њему јавност мање зна, јер их је много лакше произвести и сакрити него нуклеарно.
4. Епидемија неизлечиве болести
Пре 12.000 година страшна епидемија нагло је покосила бројне врсте сисара у Северној и Јужној Америци. Из Америчког музеја за природну историју тврде да је кривац била врло заразна болест, коју су људи пренели из Азије у Северну Америку.
Ширење насеља и пољопривреде у дивљину доводи људе у додир са непознатим животињским примерцима. Ширењу заразе погодују густо насељена подручја без добрих санитарних услова, као и могућност брзог преношења узрочника болести. С обзиром да пола човечанства живи у градовима и да је планета премрежена авионским линијама, увиђамо да је ризик од неизлечивих болести већи него икад.
Људи и животиње нису једине жртве патогена, јер заразне болести једнаком снагом погађају и биљке. Будући да многи пољопривредници купују једнаке сојеве семена од великих корпорација попут Монсанта, њихови су усеви подложни једнаким заразним болестима. Пандемија пољопривредних култура може уништити велики део годишње жетве и узрокује глобалну глад или ратове за преостале животне намирнице.
5. Удар небеског тела
Комад комета промета 1908. је пролетио кроз атмосферу и експлодирао изнад Тунгуске области у Сибиру. Иако му је промет био само 65 метара, његов пад уништио је 80 милиона стабала, ослободивши енергију хиљаду пута већу од атомске бомбе бачене на Хирошиму. Астрономи процењују да тела такве величине падају на нашу планету просечно сваких 200 година. С обзиром да је већина Земље прекривена водом, а да су многе копнене површине ненасељене, мала небеска тела не узрокују људске жртве.
"Астероиди и кометске језгре, већи од десетак километара, могли би да узрокују глобалну катастрофу при којој би страдао највећи део човечанства", "Вероватност за тако нешто је изузетно мала, једном у милион година. Тешко је замислити да би такав догађај уништио све живе организме, јер би неки преживели", преноси хрватски портал 24 сата.