ЧОВЕК КОМЕ ЈЕ ТИТО УМРО НА РУКАМА: Маршал је сањао Кинезе и певао на руском, а онда се УГАСИО

Многе приче о доживотном председнику СФРЈ Јосипу Брозу су одавно испричане, а ону најзанимљивију доноси Титов лекар Предраг Лалевић који за Аваз до детаља описује последње тренутке живота великог маршала!

Доктор Предраг Лалевић, хирург и анестезиолог је последњих 16. година живота био уз председника СФРЈ Јосипа Броза, а заједно с њим био је на 106 путовања у иностранству. Он је уз Тита провео последње секунде живота јер је био део конзилијума који се готово четири месеца грчевито борио за живот маршала.

НАЈЧУВАНИЈА ТАЈНА ЈУГОСЛАВИЈЕ: Приче из Титовог живота о којима се није смело говорити

Лалевић ће остати упамћен по томе што је угасио апарате које су Јосипа Броза Тита одржавале у животу, након чега се чуло оно, сада већ чувено обраћање на вестима: “Умро је друг Тито”!

Броз је последња четири месеца био у болници у Љубљани где се читав конзилијум лекара борио за живот доживотног председника СФРЈ. Предраг Лалевић тврди да је Титово здравље осим тровања храном у Египту 1964. године и упале плућа годину дана касније у Бугарској, било добро.

САМО ДА СУ ПОСЛУШАЛИ ТИТА: Пре 40 година председник СФРЈ је објаснио како искоренити тероризам

– Највише је патио од реуматских болова у ногама, због којих се, док је ходао, подупирао штапом. На дочеку 1980. године у војном ловишту у Карађорђеву постало је очито да му је кретање болно, па смо стога одлучили да Тито сместа оде у љубљански Клинички центар – рекао је др Лалевић.

Пред смрт је, каже Лалевић, Тито певао на руском и сањао Кинезе.

– У преподневним сатима почела је хемодијализа. Међутим, после извесног времена, дошло је до пада крвног притиска који се није поправљао, па је морала бити прекинута. Сви чланови конзилијума, дежурни лекари, али и најбоље и најстручније медицинске сестре које су неговале председника, окупили су се око кревета. Тито се лагано гасио – испричао је др Лалевић.

Како је додао, иако је респиратор нормално радио, на ЕКГ-у су се запажале промене које су указивале на скори крај.

– Коначно, у 15.05 сати ЕКГ је показао равну линију, знак да је срце престало да куца. У пуној тишини провели смо покрај кревета још 15-ак минута, а онда сам погледао професора Богдана Брецеља, најстаријег у конзилијуму, показујући му апарате који су и даље звучним сигналима показивали да раде, на шта је он кимнуо главом. Био је то знак да их искључим. Искључио сам респиратор, ЕКГ монитор, пејсмејкер и електронску пумпу за убризгавање лијекова у вену. Потом смо напустили собу – присетио се специјалиста коме је требало шест месеци да се потпуно опорави након Титове смрти.