Да ли бисте се кастрирали зарад каријере?
Кастрати – кастрирани певачи.
Женама је, римокатоличка црква, забранила да певају у цркви, па се из тог разлога, у 16. веку, јавила потреба за мушким гласовима који могу да певају високе тонове.
Кастрат је мушки алт, сопран или мецосопран. Такав глас је створен кастрирањем певача пре пубертета. Овим чином се спречава развој грла - уместо да се продубљује, глас остаје на истој висини.
Школовање кастрата је трајало 6 до 8 година, по многобројним певачким сколама, које су ницале по читавој Италији. Постоје и подаци да се према кастратима у школама поступало много боље него према "обичним" ученицима: добијали су чистије собе, боље јело и топлију одећу.
Обзиром на неразвијене хирушке и хигијенске услове тог времена, сам процес кастрирања је био веома ризичан и често је доводио до смртног исхода.
Од великог броја кастриране деце, само неколицина је заправо успела да се прослави али ти који јесу, уживали су економску стабилност и велику популарност.
Најпознатији кастрат је био Карло Броски, звани Фаринели који је живео у 18. веку у Италији. Интонација му је била беспрекорна, а глас уједначен, са преко 3 октаве, мада кажу да није био баш најбољи глумац.
1902. године, Папа је прогласио забрану употребе кастрата у црквеној музици заувек.