Да ли ћемо ускоро увозити занатлије?
Србија би ускоро могла да остане без обућара, столара, водоинсталатера, машинбравара, тесара. Школе које образују мајсторске кадрове ове године уписао је рекордно мали број ђака, а на пример у одељење за обућара нико се није ни уписао, пише 24 сата.
Жеље малих матураната свеле су се на гимназије, економске, правне и медицинске школе. Клупе у њима углавном су попуњене већ током првог уписног рока, док су пољопривредне, машинске, грађевинске и текстилне школе остале полупразне.
''Око 350 одељења остало је без ђака, а процена је да се 100 средњих стручних школа у Србији налази пред гашењем. Запослени у тим школама буквално су пуштени низ воду. Да ствар буде гора, ово није проблем који постоји од јуче, а Министарство просвете већ годинама ништа не предузима да ојача и популаризује стручне школе,'' прича за 24 сата Милорад Антић, председник Форума средњих стручних школа.
Колико је ситуација критична, довољно показује податак да за тесара ове године жели да се школује укупно троје ђака, за зидара и столара по деветоро, а за армирача свега њих петоро. Многе средње стручне школе нису успеле да попуне ни трећину места. Примера ради, некад популарна школа ''Tehnoart'' у Београду је од 120 места на смеровима за машинство и обраду метала попунила свега 38. Техничка школа ''Милева Марић Ајнштајн'' у Новом Саду бележи нешто бољу статистику. У 344 слободне клупе уписала је 185 матураната.
''Занимања која би овој држави требало да су од круцијалног значаја, а то су пољопривреда, прехрамбена индустрија и грађевинарство, у образовању су на последњем месту. Поставља се питање да ли ће Србија ускоро бити принуђена да увози мајсторе? И да ли се држави више исплати да школује сопствене мајсторе или да дупло скупље плаћа стране?,'' пита Антић.
