Да су држава, били би 7. најјача економија на свету!
Сва мора и океани на планети светском богатству годишње доприносе са 2.500 милијарди долара, док је бруто друштвени производ Француске, или Велике Британије, око 2.900 милијарди долара, али је то богатство угрожено загађењем, наводи се у студији Светске фондације за природу (WWF).
Океани значајно доприносе глобалном привредном расту. Риболов, подводна истраживања, туризам, поморски саобраћај и све друге активности на воденим пространствима заједно обезбеђују приходе од око 2.500 милијарди долара годишње, објашњава се у истраживању.
Да су океани једна држава, била би то седма најјача привреда у свету, одмах после Велике Британије и Француске, а испред Бразила, чији годишњи бруто друштвени производ вреди око 2.200 милијарди долара, пише француски лист Фигаро.
У истраживању названом "Оживљавање океанске економије" (Ревивинг the Оцеан Economy), ова асоцијација између осталог истиче да је укупна вредност океанских ресурса око 24.000 милијарди долара.
Највећи извор богатства потиче од фауне и флоре - корали, рибе, мангрове, подводна вегетација. Ови ресурси који се директно ваде из океана процењени су на око 6.900 милијарди долара, поморски саобраћај на око 5.200 милијарди, а туризам на 7.800 милијарди долара.
Аутори студије наглашавају да је неке ресурсе тешко вредновати. По њиховој оцени, близу 70 одсто океанског богатства зависи од доброг здравља мора. Скрећући пажњу на економску димензију океана и мора, упозоравају на немаран однос влада према овим ресурсима.
"Загађање океана последњих деценија све је веће", упозорава директор за очување флоре и фауне при WWF, Марко Ламертини.
Према његовим речима, владе не престају да дају обећања која никада не испуњавају, а здравље оекана све је горе.
Године 2012, на пример, на светском самиту у Јужној Африци посвећеном овој проблематици, шефови држава ангажовали су се на обнављању рибљег фонда до 2015, али није урађено ништа и ситуација је још гора.
У извештају се додаје да је близу 40 одсто морске фауне нестало између 1970. и 2010. и близу 30 одсто флоре уништено је у истом периоду. Уколико се ништа не предузме, научници предвиђају да ће до 2050. нестати корални гребени.
Циљ ове студије, како се наводи, јесте да се националне владе подстакну на појачану бригу о планети, што је истовремено и економски циљ.
Прочитајте и:
