ЛИБИЈА ИЗБЕГЛА КАТАКЛИЗМУ? Запад у Риму одлучивао о новом РАТНОМ ПОХОДУ (МАПА)

Иако је главни фокус конференције требао да буде борба против ИС-а у Ираку и Сирији, САД су одлучиле да преусмере разговоре на могућност да се рат против џихадиста ИС прошири и на Либију – одлука коју је Француска снажно подржала.

Добијена је и подршка Британије, с обзиром да већ постоје индиције да Лондон планира да пошаље око 1.000 војника у Либију. Међутим, премијер Камерон свакако није спреман да се поводом тога консултује и са парламентом, јер је колико јуче разматран његов позив да се контигент британских војника пошаље у Сирију – процес који "укаљан" безобзирним лагањем посланика о броју умерених побуњеника који се боре против ИС-а и Асада.

ЏИХАДИСТИ У ПАНИЦИ: Мистериозни снајпериста лови лидере ИС по Либији - ОВЕРЕНА ТРОЈИЦА!

Њима би се, према последњим информацијама, придружило око 6.000 Италијана, чији би главни задатак био да обучавају либијске трупе за борбу против џихадиста.

Упркос забринутости због јачања Исламске државе у Либији, САД и њени европски и арапски савезници су у Риму одлучили да сада није време за интервенцију и да је потребно да "наставе са надзором тамошње ситуације и подршком Владе  националног спаса у њеним напорима да очува мир у сигурност либијског народа".

Америка је била спремна да подржи "достојне" партнере у рату у Либији, али како ствари данас стоје, неми нити уједињеног фронта против ИС, а ни фракција које би претерано волеле да сарађују са САД.

Влада националног спаса

Под јаким међународним притиском, две супарничке владе у Либији - међународно призната у Тобруку и непризната у Триполију - постигле су децембра прошле године споразум о оснивању Владе националног спаса. Она је требала да превазиђе постојеће поделе и уруши паралелне институције власти које ометају земљу да се бори против правог непријатеља.  

Према замисли западних влада, само таква влада може обезбедити јединствен фронт џихадизму и доведе до дугорочне стабилност и просперитета земље.

Ипак, разлике између две стране су реалтивно брзо довеле до рушење постигнутог јединства у парламенту, а свака нестабилност у земљи оставља простор Исламској држави да напредује у хаосу који наступи.

Поред тога, проблем је и у томе што се "нови калифат" ствара веома близу граница ЕУ. Дакле, мотиви западних земља за интервенцијом свакако нису алтруистички. 

ПОБЕГЛИ У ЛИБИЈУ: Коалиција најављује појачавање напада на Исламску државу

Поред угрожености Европе, угрожена је и производње либијске нафта која је већ знатно умањена због подела и грађанског рата, а и чињенице да пролази кроз територију коју држе џихадисти.

Западним силама у последње време веома смета то што су џихадисти ИС почели да нападају либијску нафтну инфраструктуру.

Известан нови западни рат у Либији 

Што је дуже земља без чврсте унитарне владе, ИС ће јачати на либијској територији која је најпогоднија за нападе не Европу, користећи већ постојеће руте за шверц људи преко Средоземља.

У мору избеглица које свакодневно путују ка Европи лако се могу прошверцовати и терористи, што смо већ могли да видимо из скорашњих напада широм Европе.

Још један проблем који је мучио западне савезнике јесте то што желе да пре интервенције добију "позив унитарне владе Либије", како би све било "лепо и легално". Зато им овај расцеп у новој влади никако не одговара. Али срећом за њих, постоји и алтернативно решење.

После напада у Паризу прошлог новембра, УН су једногласно усвојиле резолуцију која позива владе да "учине све што је у њиховој моћи" у борби против ИС-а. А као што знамо, то се врло лако може протумачити и искористити као повод за нову инвазију на Либију и без званичног позиве владе коју су сами инсталирали. Свакако, ратови су покретани и за далеко лошије изговоре. 

На крају, све зависи од тога како ће се Исламска држава понашати. Што више напада ИС буде изводио (нарочито на нафтна постројења) Запад ће све мање чекати на позив либијске владе и интервенисати. Једино што такав развој догађаја може на крају показати Либијцима да је њихова нова влада безначајна и без праве власти, а такве ретко опстају.

У најгорем случају, народ ће поново стати уз радикализоване елементе које једине нуде алтернативу садашњем моделу власти.