ДАН ПОСЛЕ СУТРА: Како би изгледао свет без људи

Прва жива бића која би била угрожена су она која зависе од нашег постојања - углавном разне врсте буба и ваши. Без сталних залиха хране, популација пацова била би принуђена да мигрира у дивљину, где би постали ручак већим грабљивцима.

Живот домаћих животиња такође би се драстично изменио. Пси и мачке би убрзо подивљали, а стока и живина би убрзо била поједена од стране месождера. Ако би коњи успели да преживе без људског утицаја, након неколико генерација почели би да се враћају у облик који су имали пре него што је започето са укрштањем и селекцијом - постајали би, са временом, мањи.

Слично би било и са неким врстама поврћа. Прокељ, карфиол, купус и прокула би се сви вратили у облик свог заједничког, непознатог предака.

Потрајало би неко време, али сви већи градови би на крају били покривени дивљином. Без одржавања, зграде би постајале руиниране и склоне пожарима, метрои би поплавили без пумпи а бране би на крају попуцале и срушиле се. Такође, затворио би се Панамски канал и две Америке поново би постале један континент.

Без људи да их лове, многе поморске врсте би се у потпуности опоравиле и вратиле у равнотежу са природом. На копну, многе животиње би имале прилику да прошире своје територије даље него икада раније. 

Научници нису сигурни колико дуго би цурили отрови из складишта тешких метала и горива, али сигурно је да би резервоари и заштитни зидови који чувају, рецимо, нуклеарни отпад, пре или касније попустили. Отрови би натопили тло, биљке би биле у стању да их прочисте али то би потрајало. Колико дуго? Процењује се да би насељена подручја нестала након 500 година, а да би за потпуно чишћење од отрова било потребно неколико хиљада.

Истина је да су трагови човечанства неизбрисиви у великој слици ствари. Након што флора и фауна покрију Земљу, остају ТВ и радио сигнали који настављају да путују од планете у свим правцима.