ДАНАС ЈЕ СВЕТИ НИКОЛА: Пола Србије слави, а друга половина иде у госте!
Овај чудотворац, заштитиник помораца и сиромашних, један је од највољенијих хришћанских светаца, а код Срба највећи број свечара управо слави Светог Николу.
Свети Никола је имао веома узбудљив живот, који вековима фасцинира хришћане.
Рођен у малоазијском граду Патара око 270. године, луци на медитеранској обали данашње Турске. Његови родитељи, Грци Теофан и Нона, сина јединца су добили у време владавине римског цара Валеријана, похлепног човека који је због страсти за златом организовао војни поход на Персијско царство.
У таквом нестабилном окружењу стасавао је млади Никола, чије име у преводу значи "победитељ народа". Свој духовни живот започео је у манастиру "Нови Сион" код свог стрица, светог Николаја епископа патарског.
Духовни живот
По смрти родитеља, вођен чудесним небеским гласом, кренуо је у народ да шири веру, правду и милосрђе. Убрзо после тога постао је архиепископ мирликијски те је у време прогона хришћана, под царевима Диоклецијаном и Максимијаном, доспео у тамницу али је и тамо настављао своје проповеди.
Присуствовао је Првом васељенском сабору у Никеји, и ту, у борби за истину ударио јеретика Арија због чега је одстрањен са Сабора и од архијерејске службе. Чудесним јављањем Господа Христа и Пресвете Богородице неколицини првих архијереја, враћен је овај правдољубиви светитељ на Сабор и у службу.
Још за живота људи су га сматрали светитељем и призивали у помоћ у мукама и невољама, а он је самом својом појавом доносио утеху, тишину и добру вољу међу људе.
У старости кратко је боловао и упокојио се 343. године. Сахрањен је у саборној цркви у Мири. Према Црквеном календару, ту је његово тело почивало више од шест векова а хришћани су долазили на његов гроб и доводили своје болеснике. Међу њима су били и Стари Словени са реке Дон чиме се објашњава зашто је свети Никола толико поштован код Срба.
Када су Турци у једанаестом веку освојили Ликију, мошти светога Николе су 1096. прокријумчарене из Мира у Бари у Италији и положене у Цркву светог Јована Претече, која је убрзо постала стециште ходочасника. Три године потом грађани Барија подигли су велелепну цркву светом Николи. Овом храму је доцније српски краљ Стефан Дечански слао богате прилоге и читаву цркву украсио сребром у знак захвалности јер му је , како је сматрао , свети Никола повратио вид.
Свети Никола зимски празнује се 19. децембра по грегоријанском календару у знак сећања на дан свечеве смрти, а летњи 22. маја, када су светитељеве мошти пренете из Мира у Ликији у тада православни Бари у Италији. То је за многе породице мала слава или преслава.
У народу се зове Млади свети Никола, Летњи свети Никола, Николице.
Од Светог Николе до Деда Мраза
У модерно време, захваљујући рекламама безалкохолних пића и општем успону потрошачког друштва, најпознатији је као Деда Мраз (''Santa Клаус'', скраћено од ''Santa Николаус'' - Свети Никола).
Док је на православним иконама приказан као висок човек у препознатљивом црвеном плашту, са епископском митром на глави и штапом у руци, како дарује децу поклонима из џака, потрошачко друштво је то озбиљно лице "прилагодило" својим потребама.
Црвени плашт је с тога остао, као и дуга седа брада, али су убачени ирваси који вуку саонице којима Деда Мраз обилази свет током Бадње вечери и доброј деци доноси поклоне, а неваљалој оставља грумен угља.
Прочитајте и како да се уверите у моћ свете Петке.
