ДАНАС ПРЕСУДА: Ко ће добити рат, Србија или Хрватска?
Међународни суд правде у Хагу данас ће изрећи пресуду у спору између Хрватске и Србије по међусобним оптужбама за геноцид током рата у Хрватској од 1991. до 1995.
Саопштавању коначне пресуде, на коју неће бити права жалби, присуствоваће министар правде Никола Селаковић, а док се српски и хрватски правни тимови надају да ће процес бити окончан у њихову корист, правни експерти оцењују да ће обе тужбе бити одбачене.
Наиме, у тужби против Србије, коју је 1999. године покренуо Загреб, Хрватска тврди да је званични Београд одговоран за ''етничко чишћење'' хрватских грађана као ''облик геноцида'' зато што је ''директно контролисао активности својих оружаних снага, обавештајних агената и разних паравојних одреда који су починили злочине на територији Хрватске, у региону Книна, источне и западне Славоније и Далмације''.
Српски захтеви
- Утврдити да је Хрватска прекршила међународну конвенцију о геноциду
- Хрватској наложити да одмах казни починиоце
- Укинути ''Дан победе и домовинске захвалности'' као државни празник
- Да Хрватска плати одштету жртвама и губитке изазване геноцидом
- Да оствари све неопходне услове за безбедан повратак Срба у Хрватску
У контратужби, Србија тврди да су хрватске власти починиле геноцид током оперативне операције ''Олуја'' у августу 1995. у намери да потпуно или делимично униште крајишке Србе као етничку групу, а геноцид је, како се наводи, почињен убиствима и наношењем озбиљних физичких и психичких повреда Срба, те њиховим стављањем у ситуацију смишљену за делимично физичко уништење.
Хрватски политиколог Јарослав Пецник сматра да ће бити одбачене обе тужбе или евентуално прихваћене у неким деловима како би се задовољила мало Хрватска, мало Србија.
Готово исто мишљење дели и професор за међународно право Тибор Варади.
''Нико није ни тужен за геноцид. Због тога није вероватно да ће МСП осудити било Србију, било Хрватску јер је надлежан само за случајеве геноцида'', рекао је Варади за ''Наше новине'' и констатовао да је чињеница да су у фокусу биле државе, а не појединци, резултирала ''прилично чудном атмосфером, у којој су национални симболи постали приоритети'' и да су сви спор посматрали као спор Хрватске и Србије, а не хрватско-српски.
