НЕОБИЧНА БЕОГРАЂАНКА: Скинула је шминку и штикле и пронашла начин да ЗАРАДИ!

Једна ствар ју је натерала да да отказ у фирми и почне да се бави "мушким" послом, а за 24 године, колико ради као таксиста, свашта је доживела, чула најгоре судбине познатих и видела оно што нико није. 

Славица Харди се на позив Београђана одазива већ 24 године. Као таксиста почела је да ради давне 1991. и то из ината. Због лоших односа у колективу у коме је радила 17 година, одлучила је да пређе на 'најнижи' мушки посао.

Слушај, идем да будем таксиста!

- Нисам могла више да поднесем лоше међуљудске односе у колективу. Дошла сам кући и рекла мужу: 'Slušaj, идем да будем таксиста'. Не знам какав ме је ђаво терао. Питам ја једног познаника таксисту: 'Па јел би било страшно да ја радим са тобом?', он се одушевио. Кад сам отишла у фирму и дала отказ мислили су да нисам нормална, јер сам увек била нашминкана и скоцкана, права дама - прича Славица.

Њена одлука да почне да ради као таксиста и да отказ у фирми била је шок за све оне који је знају. За само шест месеци прикупила је сву документацију и потребне дозволе, а када се нашла за воланом, реакције људи су биле најразличитије.

- Дешавало се да кад ме виде за воланом неће да уђу у возило, иду код колеге иза. Тако је један човек, кад му је колега рекао: 'Па она је прва, слободна је',  добацио: 'Мене жена возит' неће'. Углавном је свима симпатично, посебно женама и младима, мада је било и старијих који су ме заустављали и добацивали: 'Ма шта се ти петљаш у туђа посла, кући, варјачу у руке, децу гледај'. Мислим се: деца се не гледају, деца се издржавају - прича Славица.

Зарадила на отказу

Већ након прве вожње у кућу је донела трећину своје дотадашње месечне плате, која је свакако била велика. Онда су почеле 'луде' године.

- Тада су плате биле по 5 и 10 марака, а ја сам кући доносила минимум 50 сваки дан. Нисам се бојала да возим тада, возила сам свакакве, чак и оне који су долазили са ратишта. Можда то и није било паметно, ја само знам да имам троје деце и да они не морају да знају да ли моја фирма има да ми исплати плату или нема, ја морам да имам за њих - прича она.

"Плакала сам заједно са њима"

За 24 године није доживела већих непријатности. Дешавало се да јој не плате вожњу, истрче пре него заустави ауто, али оно што највише памти су тужне судбине муштерија, јер је било оних који једва чекају да своју муку поделе са неким.

СРБИН КОЈИ ЈЕ УСПЕО У КАНАДИ: Пронашао бољи живот, па прикупио 4 МИЛИОНА долара за свој народ!

- Свакакве приче сам досад чула, али једну посебно памтим. Једног дана одлучим да завршим пре краја радног времена и кренем кући, али ме заустави један фрајер, згодан, леп, сређен и ја станем. Каже да иде до Косовске и пита ме: "Извините, јел могу да плачем?". Ја се мислим: плачи и ја бих плакала. Кад је он почео да плаче, суза сузу стиже и каже: "Знате, ја не плачем за женом, ја плачем за човеком свог живота". Испоставило се да је водећи бизнисмен, ожењен, има децу. Међутим, ми је испричао сву своју муку, почела сам и ја да плачем са њим - присећа се она.

Вози и камион

Осим што је заљубљеница у аутомобиле, Славица има дозволу и за камион, јер како каже, то је прва професионална категорија која мора да се има да би се постао професионални возач.

- Кад сам полагала за Ц одем ја код инструктора, он мене пита за кога, ја кажем да је за мене и он каже: шта ме снађе још и жене да обучавам на камиони. Кад сам почела да возим, само је рекао 'ал су глупи ови мушкарци'. То је талент као и у свему, и у кухињи, шта год да човек ради - прича она.

Годинама је у мушком друштву, али не одустаје од вожње и није јој тешко. Ради пуних осам сати сваки дан осим недељом, али и сваку Нову годину.

- Слушам ове мушкарце који кукају и стално се нешто жале, ја изађем да радим да бих се одморила, јер ми жене шта год да радимо, нас кућни послови, варјача, усисивач пегла, све нас чека, то нико не сме да дира, то уједа - прича она.