Девенпорт: Реституција је у интересу државе, подстиче привреду

Такође, како је додао, у интересу је државе јер подстиче привреду.

Он је, након разговора у Агенцији за реституцију, казао да је од великог значаја да дође до транспарентне ситуације која се тиче имовине која је предмет реституције.

ЕУ, која подржава рад Агенције, ће, како је најавио, и у будућности пратити пуну имплементацију Закона.

Директор агенције за реституцију Страхиња Секулић указао је на предлог за измену закона о реституцији, рекавши да он, иако се некима чини није само козметичка измена, већ суштинска.ж

Најважније у тексту предлога радне групе, чији је члан била Агенција, јесте реституција пољопривредног земљишта, где постоји највећи отпор, као и враћање зграда амбасада.

Такође, предлог садржи терминолошко усклађивање у вези грађевинског земљишта и правне својине, и омогућио би, како је казао Секулић, враћање имовине у натури у већем облику, те и бољи и фер однос према грађанима.

Он је указао да није било одлагања исплате обештећења, али да се у нацрту предвиђају одлагања и скраћења.

"Све што радимо је да вратимо имовину у натури и сваки предлог иде у том правцу. Ми то не кријемо, све јавно радимо да се врати у натури", поручио је Секулић.

Када је реч о државној имовини узурпираној од стране разних субјеката, што се стручно назива "имовина у магли", како је нагласио, није било много помака у погледу "уклањања магле".

Реституција је, према његовим речима, део процеса заштите државе, а процес утврђивања имовине, пописа, идентификације је примарни задатак државе, јер без тога нема озбиљне економске активности.

Секулић је посебно истакао одличну сарадњу са Делегацијом ЕУ у Србији, изразивши наду да ће грађани имати могућност да имају слично искуство што се земља буде више приближавала Унији.

Девенпорт се осврнуо и на враћање имовине жртава холокауста, изразивши очекивање да ће доћи до усвајања закона у тој области.

Секулић је, с тим у вези, рекао да из моралних разлога не треба допустити да се последице холокауста легализују.

Он је казао да таква имовина, која нема наследника, треба да буде стављена у функцију развоја заједнице - меморијалну и едукативну.

Рок за подношење захтева за реституцију трајао је две године и истекао је 3. марта. Поднето је укупно 76.000 захтева, а Агенција је до сада донела више од 21.000 првостепених одлука.

Агенција је грађанима до данас у натуралном облику вратила 2.264 пословна простора, 364 стана и 332 зграде, као целине укупне површине преко 195.000 квадратних метара, са припадајућим изграђеним градским грађевинским земљиштем, милион квадратних метара неизграђеног градског грађевинског земљишта, 1.834 хектара шума и 2.250 хектара пољопривредног земљишта.

Највише имовине је враћено у Београду, и то на подручју градских општина Стари град и Врачар, следе Нови Сад, Ниш, Панчево, Лесковац, Суботица.

Поред враћања имовине бившим власницима и њиховим законским наследницима упоредо се враћа имовина и црквама и верским заједницама, подсећа Агенција.

Прочитајте и:

♦ Бећковић: Шта ће нам жене међу академицима?

♦ СВЕ СМО ПОПУЛАРНИЈИ: Српски азил тражи 13.000 странаца