ДИСЕЛДОРФ: Хуманитарна представа за манастир Бањска

Прилози који буду сакупљени биће искоришћени за обнови тог средњовековног српског манастира, смештеног код Звечана, на северу Косова и Метохије.

У организацији СПЦ и уз подршку Конзулата Републике Србије у Диселдорфу, у просторијама СПЦ у том граду биће одржано "Бањско злато", позоришна представа у извођењу Српског народног позоришта из Приштине уз учешће народних певача и свирача.

Међу главним глумцима у представи "Бањско злато" су Војин Ћетковић, Небојша Дугалић, Јасмина Стојиљковић и други.

Позоришној представи претходиће литургија, коју ће први пут од ступања на дужност, у Диселдорфу служити владика Средњоевропски Сергије и владика Рашко-призренски Теодосије.

Манастир Бањска је 15. августа лане, обележио седам векова постојања.

Манастир са црквом посвећен Светом Стефану, који је саграђен између 1313. и 1317. године, као задужбина српског краља Стефана Уроша II Милутина, једног од најмоћнијих владара из династије Немањића, налази се на обали истоимене речице, десне притоке Ибра, у подножју планине Рогозне, недалеко од Звечана.

Краљ Милутин је Бањску наменио себи за гробну цркву и тамо је најпре био сахрањен, медутим, после Косовске битке 1389. године његово тело је пренето у Трепчу, а 1460. године у бугарски град Софију, где се и сада налази.

Црква Светог Стефана изградена је на месту старијег порушеног храма, при којем је, у другој половини 13. века, за време Милутиновог оца, краља Уроша првог - било седиште Бањске епископије.

Како је грађевина била предвиђена за краљевску гробницу, укинута је епископија и манастир је проглашен за ставропигион - Царску Лавру, четврту по рангу у српској држави иза Студенице, Милешеве и Сопоћана.

Главни понос било је "бањско злато", а чинили су га танки златни листићи којима је облагана позадина фресака.

Данас је од тог живописа очувано само неколико избледелих фрагмената, док од осталог блага - икона, рукописа, сребрних, позлаћених и златних свећњака, кандила, кадионица, хороса није сачувано ништа.

Манстир Бањска почео је да пропада већ поцетком 15. века, а забележено је да је већ тада пожар прогутао књиге, док је у другој половини истог века, манастир запустео.

Забележено је и да је манастир у 16. веку разорен, јер су се у њему сакупљали хришћански бегунци из турског ропства, као и да је вец скоро сасвим срушена црква Светог Стефана у 19. веку адаптирана и претворена у џамију и као таква, служила је до Првог светског рата.

Црква је први пут конзервирана 1939. године, а други пут 1990. године, када је учињена делимицна реконструкција.

Манастир Бањска је 520 година провео у рушевинама, а ново поглавље почиње 2003. године изградњом конака на старим темељима.

Изградња конака је трајала годину дана, велика свечаност одржана је 15. августа 2004. године када је литургију служио патријарх српски Павле.

Задужбину краља Милутина уништава влага, црква посвецена Светом Архидакону Стефану, заштитнику династије Немањића, у веома лошем је стању.

Кровна конструкција је попустила, снег и кише проширили су влагу на већ урушене зидове, док су у лошем стању и зидови трпезарије и конака