ОНА ДИЗАЈНИРА НАЈЛУКСУЗНИЈЕ ЈАХТЕ, САБИРА НАГРАДЕ, а ево шта поручује младима у Србији

Пре више од годину дана писали смо о њој, добитници престижне награде у Лондону, која је иза себе оставила i dizajnere "Lufthanze" и других светских компанија, када је дизајнирала ентеријер приватног авиона, Боинг 787.

За тај пројекат каже и да је најекстравагантнији од свих које је радила. Али, како је све почело?

Ова Новосађанка која обожава једрење, којим се годинама бавила, и архитектуру, спојила је своје две љубави у једно, и у врхунски успех. Ипак, каже да је "лансирао" пре свега, дизајн јахте Еко камелеон.

- Име је добила због тога што њен централни део прекривају велики прозори од посебне врсте стакла које омогућава подешавање спољашњег светла у односу на околину. На тај начин, уколико се налазите у јахти, добијате утисак да је она део целог тог пејзажа, свега онога што се налази око вас.

Ако погледате слику испод, схватићете о чему Светлана говори.

Тај дизајн јој је донео награду на интернационалном такмичењу за младе стручњаке, али и стипендију за специјалистичке мастер студије за дизајн јахти у Венецији.

Нижу се пројекти ове младе и успешне жене, за њих стижу и награде, а нисмо могли да је не питамо шта би то дизајнирала за себе, за своју душу:

- Волела бих да поседујем катамаран-апартман који сам дизајнирала са својим тимом у оквиру пројекта „Плутајући хотел“ (слика изнад). Овај хотел је пројектован тако да одговара потребама људи који су заинтересовани за један опуштајућ, квалитетан одмор у природи, на реци или језеру, а верујте ми да тако нешто једва чекам. 

У разговору за наш портал, питали смо је и шта би као успешан архитекта поручила онима који седе у факултетским клупама још увек:

- Препоручила бих да што пре крену на стручну праксу. У овом послу, било какво практично знање је више него добродошло. Људи углавном мисле да је диплома довољна, али истина је да диплома не обезбеђује нити стручност, нити искуство. Факултет је ту да вас научи да размишљате на прави начин, док за све остало морате сами да се изборите.

Иако код нас важи она "да се успех не прашта", она нема такво искуство.

- Напротив, од људи у Новом Саду добијам само подршку и речи хвале. Моји пријатељи прате мој рад, први су који ће ми јавити да им се неки дизајн допао и радо ће ме похвалити другима. Заиста је леп осећај када знаш да те људи из твоје околине цене и подржавају.

Њена фирма је освајала награду за најбољи старт ап на Балкану, па смо је питали колико је младим људима тешко да развију бизинис на овом поднебљу:

- За људе који су спремни да раде пуном паром увек има простора. Да бисте успели у Србији морате да будете изузетно упорни и истрајни како бисте превазишли препреке које се у овој земљи налазе на сваком кораку, а претежно се односе на бирократију. Но, једном када све то дође на своје место и када вас у иностранству препознају као квалитетног стручњака, све постаје много лакше, закључује Светлана.

Она је пример успеха у земљи где је огроман део младих, са факултетском дипломом у рукама, незапослен. Да ли, по њеном мишљењу, ту има њихове кривице?

- Није све тако црно-бело. На свету има како бољих, тако и лошијих клима за пословање од наше. Ипак, мислим да највећи део проблема лежи у образовном систему који је код нас, да се слободно изразим, некако „накриво насађен“. У оваквом систему не постоји никаква спона са стварношћу и изазовима који се срећу у пословном свету. Тако долазимо до ситуације у којој су млади људи, након завршетка студија, потпуно неприпремљени за сналажење у стварном свету, нити осећају икакву потребу за преузимањем иницијативе.  Зато увек наглашавам важност праксе, јер без тога се не постаје млади стручњак. За шансу понекад морате да се изборите сами.