ДОЛАЗИ ЗИМА, ДУГА И ТОПЛА: Уштедећемо новац за грејање!

Долази зима, али не - дуга и хладна. Према очекивањима метеоролога, најоштрије годишње доба, ове сезоне остаће без оштрице. Очекује нас, кажу, блага зима, топлија од претходне. У већем делу Србије, средња зимска температура ваздуха биће од пола степена до степен изнад просека. Децембар ће бити најтоплији, талас најхладнијих дана очекује нас у трећем делу јануара, док ће највише падавина бити у фебруару, пишу "Новости".

По речима Бранка Бијелића, прогностичара из Републичког хидрометеоролошког завода, први зимски месец биће топлији од просека и углавном сув.

- Просечна вредност средње дневне темепратуре у децембру биће од једног степена испод нуле, до три степена у плусу. Има изгледа да у целој Србији децембарске температуре буду изнад просека, са просеком од један степен до пет степени Целзијусових, а у планинским деловима од минус два до два степена изнад нуле. У Београду, просечна темепаратура биће 2,1 степен, а максималана 7,7 степени Целзијусових. Падавине ће, међутим, остати у просеку - каже Бијелић.

И јануар ће бити блажи, у односу на хладноће, мразеве и поледице, какве памтимо и асоцијација су на први месец у години.

- Почетак 2016. године по прогнозама биће за степен до два топлији од просека. Средња јутарња темепература у јануару биће 0,9 степени, а средња највиша дневна - 5,5 степени Целзијусових - каже Бијелић.

Искуство за последње три деценије показује да је средња јануарска, јутарња температура, у првом делу месеца, од минус три до два степена. Најниже дневне температуре у средини месеца су од минус три до нуле, а у трећем од минус три до 0,3 степена Целзијусова. Максималне температуре за јануар су у просеку од 1 до 6 степени.

Слично као и прошле године, и овог пута се највише падавина очекује у фебруару. И трећи месец зиме, по речима саговорника "Новости", биће за један до два степена топлији од просека. Средња фебруарска јутарња биће 1,3 степена, а средња највиша дневна 7,7 степени Целзијусових.

Иначе, највиша дневна температура ваздуха током зиме у Србији, забележена је у Лозници 19. децембра 1989. године и износила је 26,4 степена, док је највиша зимска температура ваздуха у Београду била 24,5 степени, а измерена је 10 година касније 12. фебруара 1999.

Апсолутни минимум температуре ваздуха у Србији током зимских месеци забележен је у Сјеници 26. јануара 1954. године када је измерено  - 38 степени. У Београду је најнижа зимска температура ваздуха регистрована 10. јануара 1893. године и износила је 26,2 степена испод нуле.

Како стручњаци кажу, један од показатеља климатских промена које су задесиле и Србију, управо су све врелија лета и све блаже зиме. Већина зимских рекорда тако је "испуцана" давних дана, док се топлотни летњи рекорди бележе последњих година.

- Једна од најхладнијих зима у већем делу Србије била је она 1954. године - каже Јасминка Смајлагић, начелник Климатског центра РХМЗ.

- У Београду је 1891. године била најхладнија зима са средњом температуром ваздуха од минус 4,5 степени Целзијусових. Најтоплија зима у Србији је била 2007. године, а у Београду је тада средња температура ваздуха била 6,4 степена.

Ни "Снешко" више није онакав каквог га памтимо. Највећа висина снежног покривача током зиме измерена је на Копаонику 15, 16. и 17. фебруаура 1984. године и износила је 1,98 метара. У Београду је 3. фебруара 1962. године забележено 80 центиметара висине снежног покривача, што је максимална висина снежног покривача у Београду, икада измерена.