ДОШАО ЈЕ И ТАЈ ДАН: "Маракана" поздравила шампионе!
На додели медаља, највише овација добио Милош Нинковић, а затим Мрђа, Милијаш, Мијаиловић. Бурно поздрављен и тренер Славиша Стојановић.
„Све је готово, све је пијано, наша Звезда прва поново“, "Шампиони, шампиони“... Овако су песмом са препуне „Маракане“ навијачи Црвене звезде испратили своје љубимце са терена после победе над ОФК Београдом 4:2. Мечу одлуке, који је црвено-белима и званично донео 26. титулу шампиона државе, присуствовало је 48.347 навијача.
Већ два сата пре почетка утакмице, која је за чету Славише Стојановића али и за све чије срце куца за црвено-беле била историјска, видело се да ће „Маракана“ бити пуна. Реке људи сливале су се ка Улици Љутице Богдана, тачније у епицентар завршнице Јелен Суперлиге, на стадион Црвене звезде. Кажу да сви путеви воде у Рим, али 25. маја 2014. сви путеви водили су на “Маракану.“ До почетка меча северна и западна трибина биле су дупке пуне, исток прилично попуњен, а само је на југу могло да се дише. Звездаши не воле тај део стадиона, традиционални Партизанов југ, иако није игран дерби.
Навијачи Црвене звезде жељни успеха, после великог поста, дугог шест година, дочекали су и тај дан, да падне Партизан. Зато је славље било велико, иако помућено и два пута одлагано због несреће која је задесила наш народ, али и погибијом двојице вођа “Делија“. Због тога се све до 29. минута није чула песма са севера, а онда „експлозија“! Делије су се укључиле меч, почео је прави пакао од навијања.
На терену догађаји нису ишли баш на руку навијачима. ОФК Београд је најпре водио, а потом после Звездине предности успео да изједначи на 2:2. Али, почетак другог полувремена и гол Мрђе за вођство од 3:2, полако је ставио ствари на своје место.
После 29 утакмица, силних криза и падова, црвено-бели су потврдили некадашњу крилатицу да „Звездино пролеће“ решава шампиона. Не само да су стигли, него престигли Партизан већ после првог пролећног кола, а ту лидерску позицију држали до краја шампионата.
На додели медаља, навијачи су најбурније поздравили Милоша Нинковића, скандирањем његовог имена: „Нине, Нине“... Велике и бурне аплаузе добили су сви, али међу најјачима су били они упућени Драгану Мрђи, Ненаду Милијашу и Николи Мијаиловићу. Бурно је поздрављено и читање имена тренера Славише Стојановића. Тихи човек са југа Србије, а са словеначким пасошем, успео је оно што многи пре њега нису. Окитио се шампионским ловором са најтрофејнијим српским клубом.
