НЕМА ПРЕДАЈЕ: 2015. била година искушења за Србе на КиМ
Година 2015. била је година искушења за српски народ на Косову и Метохији и још једна година у којој се он трудио, са муком, да опстане на земљи на којој Срби имају своју прапостојбину и која је колевка и корен српске дрзавности, изјавио је директор Канцеларије за КиМ Владе Србије Марко Ђурић.
- Спречили смо отимање "Трепче". Са пријатељима из света смо успели да спречимо да Косово уђе у Унеско. Извојевали смо мноштво таквих победа. Једна од њих је постизање договора о принципима за формирање ЗСО са Приштином 25. августа. То је наш резултат уз жесток отпор и опструкцију Приштине у спровођењу дела тих споразума. Нема сумње да, с обзиром на тешко наслеђе, пред нама стоји озбиљна борба да дата реч и потпис буду и спроведени у дело - рекао је Ђурић у интервјуу за Спутњик.
На подсећање Спутњика да једна од најбитнијих тема за Србе на КиМ, Заједница Српских општина, није формирана нако што је уставни суд Косова одлучио да је формирање ЗСО у нескладу са косовским уставом, не позивајуће се притом на разговоре од 25. августа кад је потписан, Ђурић каже да Београд не занима мишљење уставног суда у Приштини, с обзиром да са нисмо није правио споразум, већ са легитимно изабраним представницима Албанаца.
- Као што ни нас нико није питао када су усвајали устав и нико није разматрао међународно право и Устав Србије када је 2008. године нелегално донета одлука о сецесији Косова, коју ми не признајемо и нећемо је признати, тако ми сматрамо да оно што треба да буде примењено јесте политички договор, а не тражење изговора да се они не спроводе - каже Ђурић.
Он је напоменуо да ће јануар бити месец преговора.
- У другој недељи јануара у Београд ће доћи делегација из Европске уније да припреми терен за наставак разговора Београда и Приштине, тачније да заједно сагледамо ситуацију у светлу неспровођења споразума са приштинске стране. Око 18. јануара разговори ће бити обновљени на експертском, техничком нивоу са циљем да откочимо спровођење споразума на које се Приштина обавезала. Тај процес би требало да као епилог има састанак премијера Александар Вучића и представника покрајинских институција - каже Ђурић.
- Наш циљ у тим разговорима је јачање права и стабилност за наше грађане и остваривање њихових имовинских права. Имамо скоро 80.000 људи чије су куће и станови још увек узурпирани. Око 43.000 таквих захтева је предато покрајинским институцијама и они су негативно решени. То мора да буде тема, као што мора да буде и тема друштвене и државне имовине. На Косову и Метохији укупна површина је око милион и 84 хиљаде хектара, од тога више од половине је власништво Србије, кроз разна предузећа - истакао је директор Канцеларије за КиМ.
На питање да ли је столица у УН за Приштину једно од питања које ће нам бити наметнуто у наредном периоду и на подсећање да је амерички амбасадор у Србији Мајкл Кирби већ тако нешто наговестио, Ђурић је рекао да није тајна да Србија и Америка на статус Косова гледају различито.
- Ми своје мишљење не желимо да мењамо јер имамо свој национални интерес на Косову и Метохији. Ми се боримо за очување принципа међународног права. Србија сматра да и у овом свету какав је данас, глас свих држава, барем у Уједињеним нацијама треба пођеднако да вреди. С обзиром на механизам одлучивања у УН није могуће да нека држава постане пуноправна чланица без сагласности сталних чланица Савета безбедности. Србија може да рачуна на стабилну подршку утицајних држава СБ, пре свега на Руску Федерацију и Народну Републику Кину - нагласио је Ђурић.
