25 година од одласка Данила Киша
Навршава се четврт века од смрти Данила Киша (1935-1989), а у склопу обележавања успомене на великог књижевника, недавно је у најмлађем београдског насељу "Степа Степановић" отворена основна школа која носи његово име.
У Београду и иностранству изводи се представа "Гробница за Бориса Давидовича" као регионални позоришни пројекат, а ускоро ће бити објављена и Кишова сабрана дела.
Преминуо је у Паризу 15. октобра 1989., сахрањен је у Алеји великана на Новом гробљу у Београду.
Киш је био романсијер, приповедач, есејиста, драмски писац, преводилац са француског, руског и мађарског језика. Био је члан САНУ, дипломирао је светску књижевност у Београду.
Био је драматург позоришта "Атеље 212" и лектор за српски језик у Стразбуру, Бордоу и Лилу.
Дела: романи "Псалам 44", "Мансарда", "Башта, пепео", "Пешчаник", "Гробница за Бориса Давидовича", приповетке "Рани јади", "Енциклопедија мртвих", драма "Електра 70", полемички спис "Час анатомије".
Почео је као песник, а потом се окренуо прози којом је у другој половини 20. века извео поетички преокрет у српској књижевности.
Представа по његовом роману "Гробница за Ивана Давидовича", у режији Ивице Буљана, премијерно је изведена 21. јула на Мителфесту у Chividaleu, Италија, а у Београду, крајем септембра, у Битеф-театру, и у склопу 48. по реду позоришног фестивала Битеф.
Тај комплексан Кишов текст дат је у виду епизода које хронолошки прате животни пут револуционара Б.Д. Новског, кроз сцене пуне насиља, еротике, нагости, живе музике, ватре и леда на позорници.
Представа је настала у копродукцији Хартефакта, Мини-театра Љубљана, Битеф театра, Новог казалишта Загреб, ЦЗКД Београд, Фестивала Задар снова и у сарадњи са Министарством културе Србије у оквиру пројекта обележавања стогодишњице почетка Првог светског рата.
Кишово име носе и средња школа у Будви (Црна Гора), улице у Новом Саду, Београду, Подгорици, Вршцу, као и библиотека у Врбасу, и Народна библиотека у Теслићу.
У Кишовој родној Суботици успомену чувају Градска књижара и Фондација за омладинску културу.