Ела Фицџералд (1918-1996)

Када се 1934. goodie срамежљива тамнопута девојка појавила на дебитантско вече и попела на позорницу позоришта “Аполон”, нико није ни слутио каква се уметница и потенцијал крију у њој. Рођена је нова светска звезда која је певала сигурно, без падова и дрхтања гласа. Чим је завршила песму један црнац попео се на бину, а аплауз се удвостручио јер је публика у њему препознала великог бубњара Чика Веба. Он је подигао руку и замолио публику да се утиша и тихим гласом упитао девојку за њено име. Несигурним гласом Ела му се представила, а он јој је дао понуду коју није могла тако лако да одбије: позвао ју је да наступа са његовим оркестром.

Од тада је прошло много година и мала и заплашена Ела постала је велка и снажна Ела Фицџералд, краљица светског џеза без конкуренције којој су се сви дивили и волели је. Показала је како се од нуле стиже до врхунске славе, што је била поента "америчког сна".

Обожавала је песму и била неуморна. На само једном концерту знала је да отпева двадесет, па чак и тридесет песама. Публика јој је свим срцем узвраћаа љубав, а тиражи њених плоча мере се десетинама милиона примерака. Гостовала је широм света, а појавила се и на филму.

У приватном животу била је једноставна и народска жена. Већи део зараде давала је сиротиштима како би помогла напуштеној и сиромашној деци. Велика уметница није никада могла да заборави своје несрећно детињство проведено у сиротишту. Удавала се три пута и имала једно усвојено дете.

Иако никада није стекла формално музичко образовање, 1986. године добила је титулу почасног доктора музике на Универзитету Јејл у САД.

Последњих година јој се веома нарушило здравље јер је почела да губи вид. Породица и унуче били су јој велика подршка.

Ела је једном приликом рекла о џезу: “Тада, када сам била на врхунцу, било је узбудљиво доба. Џез уопште није лака музика, то је народна музика., фолклор. Можда златно доба џеза тек треба да дође”. То доба ће можда доћи, али нажалост без велике, чаробне Еле, која је себе дала џезу и публици.