ЊИХОВО СРЦЕ ЈЕ ОГРОМНО! Злато ватерполиста Србије није могло без драме у Београду

Београд и публика у „Комбанк Арени“ још једном ће бити уписани у вечне алманахе, спортске алманахе. Овога пута престони град Србије сведочио је сјајном Европском првенству у ватерполу на које су, попевши се на победничко постоље, завесу спустили ватерполисти Србије! Да, пошто су златне медаље освојили победивши Црну Гору 10:8 (1:3, 2:1, 3:2, 4:2).

Пред више од 16.000 гледалаца (нови европски рекорд) није почело како смо желели... Црногорци су повели 2:0, головима из позиционог напада, што је у оваквим утакмицама недопустиво. На другом крају базена, голман „ајкула“ Шћепановић је „скидао“ све! У првој четвртини одбранио је четири шута. Но, одбрана Црногораца је, морамо да кажемо, била је веома добра. Баш као и наша у другој половини прве деонице.

Стручњаци који су пре Европског финала, али и током београдске светковине, прогнозирали ово финале нису погрешили, баш ни као да ће оно бити потпуно неизвесно. Јак и пре свега прецизан старт Црногораца анулиран је после само 70-так минута игре у другој деоници. Наиме, Шћепановића су, из игре, преко блока, савладали Прлаиновић и Ћук. Наш противник није дао гол више од 11 минута! Но, ни изабраници селектора Дејана Савића, нису искористили своје шансе... Шансе да поведу и када су имали два играча више. Александар Радовић је "ајкуле" довео у предност од 4:3. У предност с којом се отишло на други одмор.

Напад није био добар... Шутеви нису били прецизни, а, истина, и ми смо у три наврата имали срећу пошто су лопте "завршавале" на стативама. Подсетимо, Србија и Црна Гора су се два пута састајале у финалима ЕП. Скор је 1:1 (Малага 2008. - Црна Гора, Ајндховен 2012. - Србија) и резултат је 14:14!!!

Одбрана наших ватерполиста је неумољива, а на старту треће деонице Мандић још једном враћа скор "на нулу". Црногорци немају решења у нападу и неретко се дешавало да ни не упуте шут на гол Митровића. Опет, наши бекови шутирају, али никако да погоде. Да поведемо... После гола Бргуљана, опет смо били у минусу... Два пута, али је Андрија Прлаиновић, мало мање од шест секунди пре краја, изједначио на 6:6.

Последња четвртина Европског првенства била је сума сумарум свега онога о чему се причало последњих дана. Последњих осам минута, а на семафору 6:6. А на трибинама, а у базену, а на клупама... "Пршти"! Коначно, Србија је повела 7:6, голом Милоша Ћука! Селектор Савић је у последњих осам минута на гол ставио Пјетловића, а он је први шут одбранио. Душко Пјетловић, најбољи центар света, даје осми гол за Србију. Даје гол за ново Евро злато. Испоставиће се, на крају, и био је!

Србија је из минуса који је "трајао" 24 минута дошла до трона. Односно, одбране трона. Гард Црногораца је пао после Пјетловићевог гола... Пао, а "грогираног" противника наши ватерполисти су оставили на конопцима... Тек да га не понизе. Коначно, после 32 минута "пакленог", напорног, неизвесног ватерпола Србија је освојила трећу везану титулу, а то значи да смо и ту изједначили рекорд СССР, као једине екипе која је три пута!

Два гола за Србију дали су Прлаиновић, Ћук и Милан Алексић, док су доброг Шћепановића по једном савладали Мандић, Душко Пјетловић, Никола Јакшић и Филип Филиповић.