Где престаје нужна самоодбрана?
Убиство које се догодило у Жаркову, када је провалник усред ноћи упао у туђ стан, после чега је избоден пет пута од стране власника, отворило је питање шта човек може да уради, а да не заврши у затвору. Шта човек може да уради да би заштитио свој живот, а да не прекорачи нужну самоодбрану?
Покојни разбојник Владимир Манић је наоружан упао у стан породице Саше Богевског око поноћи, а у то време су његова ћерка и жена били у стану. Манића је власник стана избо пет пута ножем у леђа, а он је пронађен мртав неколико стотина метара даље у у Улици Душана Влајића.
Нужна самоодбрана
Криминолог Никола Поповић сматра да је ово класичан, школски пример самоодбране: "Нападач, који је повратник, упао је у стан где су Богевски и његова породица спавали. Човек је одбранио своју породицу, кућу. Он није знао да ли нападач жели да му силује жену или повреди ћерку. Притом он провалника није јурио, да га дотуче, већ је остао у свом стану".
Кривични законик у свом члану 19 дефинише нужну одбрану, па каже да: није кривично дело оно које је учињено у нужној обрани, да је нужна одбрана она која је неопходно потребна да учинилац од себе или од другог одбије истовремени противправни напад. Учинилац који је, пак, прекорачио границе нужне одбране може се блаже казнити, а ако је прекорачење учинио услед јаке раздражености или страха изазваног нападом, може се и ослободити од казне.
Правници сматрају да је од кључног значаја да нужна одбрана постоји само за време док напад траје, а не и онда када је напад престао. Ако нападач бежи, онда више не постоји право на одбрану. Све околности случаја утврђује суд, који ће проценити да ли је у овом случају одбрана била сразмерна нападу, с обзиром на средство и начин напада и средство и начин одбране, као и да ли је одбрана била истовремена с нападом. "Ако суд утврди да је провалник већ почео да бежи, да напушта стан, а власник га је сустигао и лишио живота, онда не може бити речи чак ни о прекорачењу нужне одбране, већ о чистом убиству или о такозваном убиству на мах", објашњава правник М.Ш.
Америчка пракса
У Америци је на снази прецедентно право, које будуће пресуде доноси на основу већ постојеће праксе. Они имају и закон о треспасингу- односно неовлашћеном преласку преко туђе имовине, и у ком случају оштећени има право да брани своју имовину.
"Приватна својина у Америци је светиња и зато је правило да имате право на сваку одбрану када вам неко недозвољено уђе на имање. Разлика постоји између тога да ли сте неког затекли на огради имања или се ради о стану. Уколико је провалник у стану, имате права да се браните свим средствима", сматра правник Зоран Виријевић.
Сумњиви случајеви нужне самоодбране
Двојица Рома су на кућном прагу у Рипњу 2007. године доживели претње и физички напад. Један од њих се одбранио летвом коју је нашао у дворишту. Том приликом је сломио прст једном од нападача. Епилог приче је да је суд – захваљујући медицинском извештају и каснијем вештачењу – првооптуженом брату-жртви прихватио нужну обрану и ослободио га, док другог брата-жртву – онога који је летвом сломио кост шаке једном нападачу – изриче минималну казну од шест месеци затвора, не прихватајући прекорачење нужне обране зато што је он раније био осуђиван за неколико ситних кривичних дела.
Још један случај је изазвао полемике у јавности, када је мајка покушала да одбрани ћерку од насилника који јој је упао у двориште. Она је тада понела нож који јој је он отео и наставио иживљавање, све до доласка полиције, а иако му је то био други тешки напад на кћер осуђене мајке, никад – за разлику од ње, којој се судило за покушај убиства, а не ни за нужну одбрану или њено прекорачење – против њега није покренут поступак.
Када готово свакодневно чујемо вести о свирепим убиствима приликом провала разбојника у куће и станове, онда ћемо урадити све да не постанемо жртве, и притом немамо ни секунд времена да размишљамо да ли разбојник има намеру да нас убије или нема.
