Година потреса: Следе тешки дани за умерене евроцентричне партије

Европска "криза демократије", како наводи ЕИЦ, представља јаз између елите и гласача, а "у центру европских политика постоји празнина на месту где би требало да буду велике идеје".

Кључни фактори тог феномена су низак одзив на изборима и драстично смањење броја чланова у традиционалним партијама.

Где постоји навећи ризик?

Према истраживачима ЕИУ, Велика Британија, коју у мају очекују избори, на прагу је потенцијално дужег периода политичке нестабилности јер су шансе за формирање нестабилне владе веће него обично, имајући у виду да би популистичка Партија независности могла да привуче гласове конзервативаца и лабуриста.

Али, најнепосреднији политички изазов и показатељ тога како се растући популизам одражава на резултате избора биће Грчка, где се 25. јануара одржавају превремени избори пошто парламент у децембру није успео да изабере новог председника.

Анкете показују да би екстремнолевичарска популистичка странка Сириза могла да освоји највише гласова. Уколико се то догоди и уколико Сириза буде формирала владу, то ће се одразити широм ЕУ и биће катализатор за политичке преокрете и другде.

"Влада коју би формирала Сириза имала би дестабилизујуће дејство не само у земљи, већ и у региону и скоро је извесно да би изазвала кризу у односима између Грчке и међународних кредитора пошто отпис дугова чини једну од кључних тачака њене политичке платформе", наводи ЕИУ.

Који проблеми окрећу грађане Европе ка овим партијама?

Популарност партија сличне, популистичке оријентације расте у многим земљама које ове године такође очекују избори, међу којима су Данска, Финска, Шпанија, Француска, Шведска, Немачка и Ирска, што повећава ризик од евентуалне кризе, наводе истраживачи ЕИУ.

Они сматрају да популистички покрети покушавају да попуне вакуум настао између старих политичких партија и њихове традиционалне друштвене базе.

Противљење бриселској управи, имиграцији и мерама штедње кључне су теме многих таквих странака, преноси BBC анализу ЕИУ.