Година за нама и догађаји који су је обележили

Од украјинске кризе до ебола вируса, свет је по многим мерилима био близу катастрофе библијских размера.

У фебруару се разбуктао сукоб у Украјини. Политичке тензије између тадашњег председника Виктора Јануковича и опозиционих партија довело је до тога да Јанукович буде збачен са власти 22. фебруара у насилном пучу, упркос договору који су само дан пре испословале ЕУ и Русија.

Међутим, на Истоку Украјине, проруски активисти одбијају послушност ново изабраној власти, након чега почиње конфликт између снага лојалних новој власти у Кијеву и проруских снага на истоку земље. Конфликт, који и дан данас траје, допринео је да се односе две најјаче силе на свету (САД и Русије) толико погоршају, да се са правом може закључити да је свет ушао у нову еру хладноратовских односа.

Година 2014. остаће упамћена и по великом броју изгубљених живота због вируса еболе.

Према подацима објављеним од стране Светске здравствене организације (СЗО), број жртава се до краја децембра попео се на 7.373 људи, а укупно је регистровано 18.603 случаја инфекције. Три најугроженије државе погођене епидемијом овог вируса су: Сијера Леоне, Либерија и Гвинеја.

Светла тачка у овој несрећи јесте појава више вакцина које показују успешне резултате у борби са овом опаком болешћу.

Јачање екстремне деснице и сецесионистичких покрета у Европи

Ако конфликт у Украјини и погоршање односа са Русијом нису били довољни да поремени европски начин живота, то су свакако постигли избори на нивоу Европске Уније, одржани у мају 2014. године. На биралишта је изашло скоро 43. 09 процената људи са правом гласа, што је први пут од 1979. године да је прекинут тренд опадања излазности на европске изборе.

Међутим, оно што је ипак важнија вест са ових избора јесу убеђиви резултати конзервативних партија и екстремне (неофашистичке) деснице. У Француској је победу однео Национални фронт Мари Ле Пен, чија популарност је година због кризе у евро-зони била у спором, али стабилном успону. Док је у Великој Британији велики број гласова однела Партија за независно Уједињено Краљевство (УКИП), чије праве намере можете претпоставити из самог имена странке. У осталим државама попут Аустрије и Холандије ултрадесне партије такође су оствариле добар резултат.

Крај 2014. је такође видео и покушај рушење 300-годишњег брака енглеске круне и шкотске. Међутим, на референдум од независности Шкотске, 55 одсто бирача је гласало против отцепљења.

Ипак, немали број гласова "За", показао је да више рачуна треба да се поведе о жељама шкотске нације, која је досад често игнорисана у британској унутрашњој политици. Међутим, резултати последњих избора показали су да без Шкота, партија Дејвида Камерона не може да рачуна на власт 2015. године. А то Шкотској националној партији даје довољно уцењивачког капитала да у неком тренутку поново затражи референдум.

Расни протести у првој демократији света

У јулу је у америчком граду Фергусону бели полицајац Дарен Вилсон убио ненаоружаног 18-годишњег афроамеричког тинејџера, Мајкла Брауна. Овај догађај узбуркао је афроамеричку популацију Америке које је орагинзовала опште протеста у Фергусону и широм САД, који су нагло експлодирали крајем новембра када је велика порота савезне државе Мисури одлучила да не подигне оптужницу против Вилсона.

У међувремену, још двојица афроамериканца убијена су од стране полиције. Један, 12-годишњи дечак у Кливленду и 36-годишњак у Финиксу. Ови догађаји покренули су поново јавну дебату око расног питања унутар САД, које је доминирала америчким друштвом 50-их и 60-их, када су цивилни покрети за равноправност водили борбу за права мањина у Америци.

Блиски исток – буре барута

Иако се као сигуран знак поменуте библијске катастрофе најављује коначно помирење зараћаних семитских народа - Израелаца и Арапа, може се рећи да нас је током 2014. године библијска апокалипса колико толико заобишла. Међутим, на хиљаде мртвих и расељених широм Блиског истока остаје тмурни подсетник у ком правцу се овај свет креће. 

Наиме, у јулу 2014. је почео најжешћи сукоб Израелаца и Палестинаца у појасу Газе још од офанзиве 2009. године. У ударима израелских ваздушних и копнених снага на палестинску територију, за 51 дан колико је трајала офанзива, погинуло је више од 2.150 Палестинаца, док је повређено преко 11 000. Изралески напади нису престајали упркос осудама које су стизале из Уједињених нација и многих земаља света.

Као и претходних пута у историји израелско–палестинских сукоба, све се завршило тамо где је и почело – у статусу quo.

Крвави пир на Блиском истоку, који је започео 3 година раније у Сирији, ескалирао је у јуну и јулу 2014. године успоном џихадистичке групе Исламска држава Ирака и Леванта, који су за кратко време освојили велике делове Ирака и Сирије, убијајући све који не живе у складу са њиховим виђењем ислама.

Ваздушни удари западне коалиције на положаје групе у Ираку и Сирији нису још увек дали конкретне разултате, а групе је након почетних успеха крајем јуна прогласила Калифат, променила име у Исламска дражава, а вођу првог калифата после Османског царстава, проглашен је Абу Бакр ал-Багдади.

Ови су само неки од догађаја који су обележили преходну годину, али оно што их одваја од осталих јесте чињеница да ће имати свој епилог и у Новој 2015. години. 

Погледајте још:

- Најважнији светски догађаји који су обележили 2014. годину (Први део)

- ХИТ: Адвокати прекинули штрајк да би извукли Мими Оро из затвора!

- Колико Русе кошта Нова година?