КОЛИНДА КРИТИКОВАЛА МЕРКЕЛОВУ, АЛИ И ЗАГРЕБ: Хрватска влада је нарушила односе са суседима
Хрватска председница Колинда Грабар Китаровић рекла је вечерас у разговору за Дневник Нове ТВ да је реакција хрватске владе на избегличку кризу нарушила дипломатске односе Хрватске са суседима.
"Наравно да су односи нарушени, о томе пише цели свет, уместо да смо исказали солидарност. Можемо се ми слагати или не слагати с политиком суседних држава, ипак начин на који се то решавало није био у реду. Мислим да треба разговарати, требало се договарати на који начин ће ићи тај избеглички талас", рекла је Грабар Китаровић, а пренела ХИНА. Она је истакла и да је немачка канцеларка Ангела Меркел недавно позивала избеглице да дођу у Немачку.
"Ових дана је повукла ручну кочницу и рекла да Немачка не може примити све те економске мигранте. То је учинила, а да заправо није свесна да је, у гужви у којој је било толико аутомобила, повукавши ручну кочницу, направила хаос на путу и тај хаос сада треба решити", поручила је председница.
Она је "план Б" хрватске владе за избеглице назвала "реакцијом на план А који није постојао".
"План Б је заправо пребацивање избеглица у суседне земље"
"Цело лето инсистирала сам да се разговара, сасвим је било јасно да ће мигранти пре или касније почети да улазе у Хрватску. Требало је направити одговарајуће процене и симулације, морало се разговарати са суседима и ЕУ о томе колико је спремна прихватити избеглица, односно миграната и како ће Хрватска реаговати на то. План Б је заправо стихија пребацивања избеглица у суседне земље", уверена је Грабар Китаровић.
Грабар Китаровић је упозорила и да је нејасно шта ће се догодити наредних дана ако суседне земље затворе границе.
"На нама је да се организујемо и да коначно направимо чврсте планове, да кренемо у заштиту својих националних интереса и сигурности грађана", поручила је она.
"Чврсто инсистирам да на седници Европског савета, која ће се одржати у среду у Бриселу, премијер Милановић, односно хрватска влада, чврсто иступи с неким захтевима", истакла је Грабар Китаровић.
Према њеним речима, пре свега треба дефинисати колико Европа може примити миграната, затим солидарност, ко ће све то заједно платити, како ће се помоћи Хрватској, како улагати у земље које су прве земље прихвата, као што су Турска, Либан и Јордан, како осигурати границу између Турске и Грчке, која је заправо прва граница прихвата, и на крају, како осигурати хрватску границу и тражити помоћ од ЕУ да се осигура да се преко хрватске границе не прелази илегално.
