Ко ће преживети у "групи смрти"? Србија (ни)је фаворит?!

Шта је било, било је! Чак 24 кошаркашке репрезентације, у четири земље, у суботу 5. септембра почињу Евробаскет. Почињу с утакмицама за које су се вредно спремали цело лето. Монпеље, Берлин, Загреб и Рига градови су домаћини, а то значи да ће у првој фази по шест селекција најмање седам дана боравити у споменутим градовима.

Група Б у којој су домаћин Немачка, Србија, Шпанија, Турска, Италија и Исланд играће се у Берлину, у дворани која има мало више од 13.500 места. Престони град Немачке, са 3,5 милиона људи један од већих градова у Европској унију, некада синоним за подељеност, данас је центар у којем кошарка има све. И прошлост и будућност. Алба је еквивалент Херти у фудбалу или Ејсберну у хокеју, а добар портфолио у којем су Олимпијске игре и бројна домаћинства шампионатима Европе и планете условили су да се Берлину додели једна група. Нема сумње да ће бити добри домаћини... Сада је све на кошаркашима да се одуже добрим партијама.

СРБИЈА:

Прошлогодишњи испраћај најбољих кошаркаша Србије у Шпанију, на Светки куп, без звезда у тиму, са ровитим Теодосићем и Крстићем није пленио оптимизмом. Скепса и неповерење су преовлађивали... А, онда... Шампионат за незаборав! Сребро око врата и нада да су се ствари у нашим главама промениле. Уствари, у свим српским главама. Заједно са главама кошаркаша. Репрезентација је почела да се схвата онако како и доликује. Отказа због мора, тетки, другара више нема и сви сада желе да буду део тима. То је оно што је поправио и исправио селектор Александар Ђорђевић, па играчи могу максимално да се посвете послу који имају.

Дванаесторица изабраних је ту и сада је све на њима. Ми, као по обичају, а поготово после Шпаније, опет очекујемо медаљу. Златну и пласман у Рио. Од тога не беже ни играчи. Колико могу видећемо у Берлину и, највероватније, Лилу јер је испадање у првом кругу, иако смо у „групи смрти“, равно доласку ванземаљаца на Ртањ или...

Милош Теодосић је нови капитен, али више не зависи све од њега и тренутне инспирације. Ђорђевић је са собом повео војску у којој свако зна шта му је чинити. Немања Бјелица је експлодирао у прошлој сезони. Награда је НБА и још једно радно лето. Уствари, сви који иду на Евробаскет су „награђени“. Шансом да се поново нађу у вечним кошаркашким алманасима. Дрилови код Жељка Обрадовић, Душана Ивковића, Светислава Пешића чине своје и сада Сале „национале“ има прилику да још једном удари глазуру, глазуру за нову медаљу. Калинић, Богдановић, Марковић, Ерцег, Кузмић и остали нису само „рудари“, већ и „јувелири“... Зато, без превише приче о нашим кошаркашима, желимо им срећу и да их мимоиђу повреде, те да се поново нађемо на или испод балкона Градске скупштине у Београду.

ШПАНИЈА

Евробаскет у Берлину за златну генерацију шпанских кошаркаша је опроштајан пошто је мало вероватно да ћемо их у овом саставу видети на следећем. Опет, питање је ко ће од њих играти у Рио, на следећим Олимпијским играма, поготово ако тамо пласман буду тражили кроз додатне квалификације. Подсетимо, финале Првенства Европе обезбеђује визу за Бразил, а истој се нада најмање пет селекција.

Пау Гасол, сјајни центар „фурије“, предводиће екипу и овај пут, али ће му бити тешко да без Хосеа Мануела Калдерона, Рикија Рубија, Хуана Карлоса Навара, Сержа Ибаке и Марка Гасола оствари примарни циљ. Дакле, Шпанија је РАЊИВА!

Шпанци су 2009. и 2011. били шампиони, а са крова Европе у Љубљани су их 2013. скинули Французи. Желе реванш и јасно је да ће Скариола, без обзира на „дужину клупе“, већину акција правити за или преко Љуља, Серхиа Родригеза, Рудија Фернандеза, Гасола, Николе Миротића и, што не, Фелипеа Рејеса. Имена ових момака уливају страхопоштовање, али је, подвлачимо, „црвена фурија“ слабија него што је била када се „шетала“ планетом.

Скариоло у Берлину има само једног класичног центра – 35-годишњег Гасола и, сложићете се, ту је најтањи. Млађани Вили Ернангомез (21) је будућност, али се поставља питање колико ће времешни Гасол и Рејес (35) моћи да играју. Миротић и Агилар не могу да играју „петице“, али се зна да би у неком системи и Виктор Клавер (206цм) могао да буде „унутра“.

Дакле, Шпанија би могла да се „осваја“ преко рекета, али никако не смемо да заборавимо каква су нападачка екипе. У припремним утакмицама остварили су седам победа, а ваља споменути да је просек примљених поена био тек мало преко 60 (једино су од Венецуеле примили 80)!

ИТАЛИЈА

Италија је све до почетка 21. века била екипа од које су многи „цвикали“. Међутим, од Атине више нису то што су били. Многе некошаркашке ствари утицале су да се кошарка на „чизми“ сроза, а пост националног тима траје и због неодазивања најбољих на позиве. Симоне Пјаниђани је сада решио да све промени, те у екипи има све најбоље што Италија има.

Последње европско злато „азури“ су освојили 1999. године, а сада смело најављују поход на Берлин, а онда и злато у Француској. Неко би рекао – преамбициозно. Но, ако се мало боље анализира њихов састав види се да у оваквим жељама има материјала да се остваре.

Барњани, Галинари и Белинели, НБА играчи ће да вуку, али и троше. Може им се. Мало скромнији у потрошњу требало би да буду Луиђи Датоме и Алесандро Ђентиле, док би, предвођени, повратником Данијелом Хекетом остали били „додавачи“, асистенти, водоноше.

Екипа је шутерска и живеће од њега, али је јасно да, уколико жели у Лил, а после и даље, Пјаниђани мора да има „план Б“.

ТУРСКА

Прича с Турцима може да почне, али и да се заврши са једном доказаном констатацијом – НИСУ ДОМАЋИНИ и ништа спектакуларно се не може очекивати. Опет, медаље које су њихови млади кошаркаши освајали од сениорског сребра са Светског првенства 2010. показују да се и у Савезу ради мало озбиљније. Планира се!

Селектор Ергин Атаман је сада „проблем“, проблем првог човека Фенербахчеа, који је чак запретио да ће из репрезентације повући тројицу играча. Страсти су се смириле, бар тако изгледа, а делује да се све закувало како би се фокус склонио с нове приче о лажираном годишту. Љубитељи кошарке знају за причу о Ерсану Иљасови или Арсену Иљашову, а сада се у исти кош баца Кенан Сипахи.

Млади плеј Обрадовићевог Фенера рођен је у Приштини, неко каже, 1995. године, а неко 1993. године. Но, ова прича нас не занима колико како ће Атаман укомпоновати састав.

Турска је без Ашика и Курда Енеса Кантера, али то више није ништа ново. У оваквој консталацији снага Атаман је траку дао Иљасови, док би Осман, Сипахи, Али Мохамед или Боби Диксон, па и Биркан Батук могли да буду превага у борби за пласман у другу рунду.

НЕМАЧКА

Домаћин турнира у Берлину, селекција Криса Флеминга, репрезентација Немачке и даље од блата први Светислава Пешића. Пешића који им је 1993. године донео злато. Једино.

Сада су домаћини, али у првом кругу. То значи да злато неће освојити, а у „групи смрти“ до позиције четири морају да се помуче. Добро. Дирк Новицки је ту и за веровати је да се после овог шампионата опрашта од дреса „панцера“. А, и доста је... Новицки има 38 година и око репретентације се мота још од 1997. године!

Повреда Мајка Цирбеса прави одређени проблем селектору Крису Флемингу, али то значи да би Јоханес Војтман (22год, 211цм), центар Франкфурта и момак који је прошле сезоне био освежење Бундеслиге, могао да преузме Мајкове минуте. Организација посла припада плеју Атланте Хокса Денису Шрудеру, али је јасно да у тиму нема играча који могу да направе разлику. Због ових неколико чињеница Немци морају да се уздају у навијаче, којих ће у „Мерцедес-Бенц арени“, када игра Новицки с екипом, увек бити више од 10.000 пошто је капацитет 13.600 места.

ИСЛАНД

Срећни што су челници ФИБА променили формат такмичење и што су број репрезентација повећали на 24, Исланђани су успели да материјализују наступе на првенствима Европе на којима учествују, такозване, „мале“ репрезентације – Малта, Луксембург, Шкотска, Велс... На тим турнирима купили су „форе“, а током последњих квалификација направили су велико изненађење пласиравши се на Евробаскет.

У групи са Србијом, Шпанијом, Немачком, Италијом и Турском немају шта да траже, а и надање да могу да победе некога је више него неозбиљно. Добро, да ми не бисмо били неозбиљни, наде да и сада могу да изненаде су преамбициозне. Састав је за шире народне масе апсолутно непознат, па се именима момака нећемо много служити. Опет, први плеј Исланђана, Хордур Аксел Вилхјалмсон (26год), за оне који се мало више разумеју у баскет, игра у Грчкој, за Трикали, док остатак игра у Скандинавији, претежно Шведској.

Јон Арнор Стефансон је, веровали или не, дечко с НБА епизодом (Далас Меверикс), а од 2002. године игра на континенту. Од немачког Трира, преко неколико италијанских клубова, али и Динама из Санкт Петерсбурга Јон последњих шест сезона игра у Шпанији. Последњи клуб била му је Уникаха.

Дакле, што се Исланђана тиче, ово првенство ће им бити „школа“. Скупа, али се нико не сме заваравати да је довољно истрчати на паркет... Током припрема одиграли су осам утакмица. Четири су добили. Но, играли су против екипа сличног квалитета – Холандије, Естоније, Филипина, Либана. Белгија, екипа која је за класу боља од њих разбила их је са 40 поена – 86:46! То нешто говори.