Хајне: Само нам сродна бол измами сузу, и свако заправо и плаче због себе
Кристијан Јохан Хајнрих Хајне је био велики немачки песник. Он је користио немачки језик за састављање стихова и био је један од ретких који су то умели да раде, па је тиме стекао изузетну славу. Хајнеове песме су толико мелодичне да су их често компоновали многи композитори.
Хајне психолошку стварност коју је створио у делима подстакнута је носталгичним сећањем на две велике несрећне љубави, према рођакама Амали и Терези, али и на другим темама, природи, политичким идејама, животу, па је на тај начин успео да у својој поезији досегне изузетно значајне висине.
-
Тамо гдје се спаљују књиге, спаљиваће се и људи.
-
Љубав? То је зубобоља у срцу.
-
Бог ће ми опростити, то му је посао.
-
Зло се јавља тамо гдје нема више љубави.
-
Мудри стварају нове мисли, а будале их шире!
-
У младости је љубав бурнија, али не тако јака и не тако свемоћна као касније.
-
Бог је створио магарца да би човјек имао са ким да се пореди.
-
Злочинци често у срцима носе више човјечности него они хладни, беспријекорни грађани са врлинама, у чијим се биједним срцима угасила снага зла, али и снага добра.
-
Само нам сродна бол измами сузу, и свако заправо и плаче због себе.
-
Сви људи који немају срца су глупи. Јер наше мисли не долазе из наших главá, већ из наших срца.