Хавана мачка: Лепотица у боји најскупље цигаре
Песници древног Шијама (данашњи Тајланд) изузетно су ценили потпуно смеђе мачке. Сматрале су се веома лепим и веровало се да своје власнике штите од зла. Такве су мачке биле међу првим сијамским мачкама које су у 19. веку стигле на Запад.
Сад се чини вероватним да је међу тим мачкама заправо било неколико различитих генетских врста, укључујући и оне које бисмо данас назвали бурманским и тонкиншким, као и једнобојне чоколадне.
Почетком 20. века, Клуб љубитеља сијамских мачака у Британији донео је одлуку да ће подстицати само узгој плавооких сијамских мачака, које су данас типичне за пасмину, а неколико потпуно смеђих мачака било је заборављено до педесетих година.
Два узгајивача у Британији почела су узгајати једнобојне смеђе мачке са чоколадним бојама сијамских, а не тамносмеђом бојом тек пристиглих бурманских мачака. У то су време једине признате стране пасмине - осим сијамске - биле руска плава и абесинска мачка .
Прво маче нове боје окотио се 1952. и било је резултат укрштања сијамске мачке црних ознака и краткодлаке црне мачке. То је постао темељ нове пасмине елегантних и грациозних мачака које су у почетку, 1958. године, у Британији регистроване као кестењасто смеђе оријенталне краткодлаке мачке. Одприлике у исто време, пар кестењасто смеђих оријенталних краткодлаких мачака стигао је у Сједињене Државе како би се тамо утемељила пасмина, а ту су регистроване као хавана мачке - али нису добиле назив по главном граду Кубе, него по пасмини зечева исте боје.
Пасмина је 1959. призната у САД-у, али је службено названа '“хавана смеђа мачка“. Британске „кестењасте“ мачке и даље су се увозиле у САД и регистровале као хавана смеђе до 1973. године, кад је ЦФА прихватила оријенталну краткодлаку пасмину , а од тада па надаље, те су се увезене мачке регистровале као кестењасте оријенталне краткодлаке мачке, пише "Životinje.rs". Како би збрка постала још већа, боја оријенталне краткодлаке мачке која се у САД-у зове „кестењаста“, данас се у Британији збуњујуће назива „хавана“.
Зато се смеђа хавана мачка развила као искључиво северноамеричка пасмина, а стандарди за изложбе разликују се од оних у Великој Британији. У САД-у су узгајивачи забранили коришћење сијамских мачака у програму узгоја, па због тога, америчка мачка је много снажнија животиња, са више заобљеним лицем и нешто дужим крзном.
С друге стране, у Британији се тежи типу тела које је више сијамски, па су зато британске хавана мачке много гласније од својих америчких сродника. У оба случаја, мачке имају дуге ноге, главу која је незнатно дужа него шира и има јасан „прекид“ на носу између овалних зелених очију. Хавана мачка заиста има богату, тамну боју веома скупе цигаре.
Обзиром да су се руске плаве мачке користиле у програму узгоја хаване, уведен је рецесиван ген за разређено плаву боју, што је довело до повремене појаве нежно љубичастих (лаванда) хавана мачака.
