Распад Ирака: Барзани најавио независност Ирачког Курдистана! (ФОТО/ВИДЕО)
Актуелни хаос у Ираку, настао након велике офанзиве ИСИЛ исламиста, већ има бројне политичке последице по Ирак. Најизвеснија последица је проглашење независности аутономне покрајине Ирачки Курдистан. Уколико се то деси, то би био почетак краја ирачке државе.
Председник Ирачког Курдистана, Масуд Барзани, у разговору за CNN, управо је сугерисао како би се то могло ускоро десити. "Очито је како се Ирак распада и очито је како је федерална или централна влада потпуно изгубила контролу. Све се руши: војска, трупе, полиција. Ми нисмо ти који су довели до колапса Ирака. Други су то учинили, али ми не можемо остати таоци непознатог. Дошло је време да народ Курдистана одлучи о својој будућности, а ми ћемо поштовати вољу народа", рекао је Барзани.
Ирачки Курдистан, већ више од две деценије, има знатну аутономију од Багдада, но многима је јасно да Курди већ дуго чекају на једну, управо овакву, историјску прилику како би прогласили независност од Ирака. Уз то, остварио им се још један сан. У настојању да зауставе офанзиву ИСИЛ терориста, заузели су нафтом богати град Киркук у којем већински живе Курди, и тим га де фацто припојили својој територији.
У Ирачки Курдистан је, након посете Багдаду, стигао и амерички државни секретар Џон Кери, где се састао са председником Барзанијем. Кери ће покушати да одврати курдске власти од “оваквог потеза”, уз јаку сугестију да постану део нове власти у Багдаду, што би им пак дало веће право гласа када је реч о прерасподели нафтног богатства око којег се с Багдадом већ дуго времена споре.
Може се закључити како Сједињене Државе и нису нарочито наклоњене идеји независног Курдистана.Уз то, Курди су у последње време почели директно да продају нафту Турској и Израелу, док је званични Вашингтон критиковао тај потез, истичући како се ради о "илегалним" уговорима, као и да нафта припада свим Ирачанима.
Међутим, уколико се из ове хаотичне ситуације заиста роди независна курдска држава, то ће бити велика геополитичка победа Турске, којој овај сценарио итекако одговара, нарочито откако су се односи између Анкаре и Курда знатно поправили. Штавише, турски премијер Ердоган отворено је подржао курдску независност у Ираку (али не и у Турској, наравно).
У овако комплексној ситуацији, свака земља има своје специфичне интересе. САД и Турска јесу важни савезници, али се њихови интереси у Ираку не поклапају превише. САД жели јединствени Ирак, који би дугорочно био у њиховој сфери интереса. У случају дезинтеграције, регионалне силе ће свакако покупити делове Ирака и претворити их у своје протекторате; Саудијска Арабија била би спонзор Исламског Калифата под контролом ИСИЛ, Турска би повољно куповала нафту из независног Курдистана, а Иран би проширио утиецај на шиитски део Ирака на југу и југоистоку.
У таквој "подели" (трагичној по ирачки народ), регионалне силе би разграбиле делове Ирака за своје интересе, а САД (који годинама уложу огроман новац и људство) остале би без ичега. Стога и не чуди да Кери даноноћно покушава да спречи управо такав сценаријо. Но изгледа да су ствари већ поприлично измакле контроли.
За Вашингтон је, у овом тренутку, заиста једино решење у формирању уједињене ирачке владе, о којој се толико говорило последњих дана (а да не помињемо као услов америчке војне помоћи Маликијевој влади). Но, изгледа да превише фактора кочи такав исход, закључује Адванс.
Ирак под Маликијем био је велика америчка инвестиција, једна од највећих у новијој историји. САД су, само у обуци и наоружавање ирачке војске, издвојиле огромних 25 милијарди долара. А сада гледају како се њихова инвестиција распада. Ирачка војска више заправо и не постоји, а можда ускоро не буде ни Ирака.