ИСПОВЕСТ ГАСТАРБАЈТЕРА која је запалила Балкан: Ево како стварно изгледа живот „преко гране“
Један гастарбајтер, родом из Сарајева, решио је да у својој исповести открије како изгледа живот далеко од земље у којој си рођен. Велики број људи је мишљења да је у дијаспори много лакше и да сви морају да помажу родбини у домовини, јер им то не представља никакав издатак. Међутим, није све тако као што изгледа.
– Стари BMW сам купио полован и држао га у гаражи до прошлог лета и посете домовини, јер на посао, тамо у Немачкој, идем искључиво возом, а на пијацу, бициклом. Купио сам нове фелне и навлаке за седишта, тако да сам га “напуцао”, па изгледа као нов – почиње своју исповест за "Телеграф"овај мушкарац.
– Жена и деца су покуповала хрпу мајица, сукњи, панталона и још неких дрангулија на распродаји, па су, по ћеркином наговору, побацали пластичне врећице, а купљене ствари све фино препаковали у неке украсне и поскидали цене, тако да се не види колико смо све платили. Узели смо сву годишњу уштеђевину, жена се мало увалила и у црвено на картици, па смо пре две недеље дошли овде на очевину, да се као одморимо, а онда, да се вратимо празних џепова – наставио је.
Овај Сарајлија је решио да подели невоље са којим са сусреће већина људи која из дијаспоре кад дође у своју домовину.
Постао сам банкомат из ког се извлачи лова
– Сваког месеца шаљемо паре у Босну, јер је више од половине родбине назапослено, а и оно мало што ради или прима пензију, као да ништа и не примају. Они у нас гледају као у неке чаробњаке и ја ту слику не смем да им покварим. Некад сам покушао да кажем како тешко радим, али ови моји као да су глуви, никада то не чују. Они мисле да мени тамо у туђини печене кокоши падају с неба. Не набијам никоме на нос, али помало сам уморан од свега, од тога да сам постао банкомат из ког се извлачи лова – рекао је овај Сарајлија.
Незасити рођаци
Навео је и како неки други његови сународници, који такође раде у иностранству, пре одласка на годишњи у Босну дижу мање кредите како би могли бити оно што од њих ‘махала’ очекује да буду и како би могли подмирити незасите апетите своје уже и шире родбине. Годишње дијаспора у БиХ шаље око 1,75 милијарди евра, што је 30 одсто БДП-а те земље.
– Воле нас само док дајемо паре, а иначе смо за њих сељаци, папци. Смеју нам се иза леђа. Нисам једном чуо како, кад улазимо у кафић, кажу: “Ууу, ето дијаспоре, види им опреме!”, мислећи на то како се одевамо. Некад устану па оду, а некад остану и гласно коментаришу наш нагласак, кад убацимо неку страну реч – жали се Аднан М., пореклом из Зворника, а који је, након задње лоше епизоде приликом “одмора у домовини” одлучио да не долази барем неко време.
