ИСТИНА О УБИСТВУ КОЈЕ ГОДИНАМА ПОТРЕСА СРБИЈУ: Гардисти се нису убили, на њих је пуцало треће лице!

Прошло је више од 11 година од убиства српских војника Драгана Јаковљевића и Дражена Миловановића,који су као припадници Гардијске бригаде нађени мртви после пуцњаве у кругу тајног војног објекта "Караш" у Београду.

Од тада смо слушали разне теорије завере о убиству двојице младића, формиране су разне комисије да испитају овај злочин, државна и независна, али кривци нису именовани нити осуђени, а и даље стоји званична верзија да су они извршили самоубиство! 

Најновије детаље износи проф. др сц. Слободан Савић који је као члан независне комисије, коју је именовао Врховни савет одбране Србије и Црне Горе, учествовао у расветљавању овог случаја. Проф. др. сц. Слободан Савић открива како је рађено вештачење и обдукција на овом врло тешком случају, као и да ли су тврдње о самоубиству оправдане или је Драгана Јаковљевића и Дражена Миловановића убило треће лице.

Како је све почело?

Пре 11 година тачније 5. октобра 2004. године Србију је потресла стравична вест о смрти двојице припадника Гардијске бригаде који су нађени мртви после пуцњаве у кругу тајног војног објекта "Караш" у Београду.

Тадашњи Врховни савет одбране Србије и Црне Горе именовао је независну комисију након бројних негодовања јавности на извештај тзв војне комисије, која је изнела тврдње да су се гардисти сами убили. Један од чланова независне комисије био је и проф. Слободан Савић, који отворено говори о свим детаљима везаним за овај случај.

Савић тврди да се Јаковљевић и Миловановић нису убили, већ да је на њих пуцало "треће лице" јер, како каже, "то доказују чињенице из вештачења и обдукције".

Докази да је на војнике пуцало "треће лице"

– Моје двоје колега, Иванка Баралић и Мирољуб Обрадовић и ја, као специјалисти судске медицине, одређени смо за чланове независне комисије, коју је именовао Врховни савет одбране Србије и Црне Горе. Сучелили смо своје ставове и мишљења са званичним војним истражним органима. Многи су нас због тога најблаже речено чудно и са неодобравањем гледали. Када треба да се уђе у неки посао, питање је избора хоћете ли или нећете то да радите. Ми смо се у тај случај укључили решени да радимо без компромиса, искључиво на основу доказа. У току решавања случаја Топчидер војни истражни органи су имали три различите верзије истог догађаја, а ми смо у њиховом раду уочили неправилности које, по нашем мишљењу, никако нису могле бити последица незнања, јер су биле везане за детаље који су општепознати у судскомедицинској и балистичкој струци, прича доктор за Телеграф и наводи два илустративна момента. 

- Ако неко тврди да је испаљење пројектила из војничке аутоматске пушке извршено из апсолутног прислона, а то значи да је цев била прислоњена на униформу, а на тој униформи у пределу оштећења на тканини, као ни на одговарајућој рани, не постоји ниједан траг дејства барутне експлозије, онда је и сваком студенту који је положио Судску медицину јасно да је то потпуно немогуће. У таквој ситуацији тешко може да се поверује и прихвати да је тај налаз апсолутног прислона, који у ствари није постојао, био написан случајно - истиче специјалиста.

Савић такође тврди да је невероватно да иста група вештака у свом првом мишљењу напише да је особа сва три пута погођена из војничке аутоматске пушке са удаљености веће од 0,5 м, што са сигурношћу искључује могућност суицида, а у свом другом мишљењу вештаци за исту ту особу тврде како је пуцањем из исте пушке извршила самоубиство.

- Подсетићу вас само да је све балистичке налазе независне комисије потврдио ФБИ. Ја сам поносан на рад ове комисије и жао ми је што нам ниједном није омогућено да у званичном судском поступку, дакле пред судом, саопштимо своје налазе и примедбе на оно што је урађено у званичној војној истрази - каже Савић.