ОБАМА У ХАВАНИ: Шта се крије иза историјске посете америчког председника Куби?
Амерички председник Барак Обама започиње историјско путовање на Кубу, суседну државу са којом САД дуго нису имале никакве дипломатске односе.г
Због те намере трпи огромне нападе америчких законодаваца и председничких кандидата републиканске странке, који га оптужују за награђивање "диктаторских режима".
Многи амерички политичари кубанског порекла, са обе стране политичког спектра, критикују Обамину политику помирења, истичући да председник поново на прво место ставља краткорочне економске интересе уместо дугорочних и трајних америчких вредности. Иначе, ти исти људи су без проблема подржали помирљиву политику према Ирану.
ГЛАНЦАЈУ ЧИЗМЕ И УЛИЦЕ: Хавана се припрема за историјску посету Обаме
У своју одбрану, Обама тврди да му је главни план да притисне кубанског председника Раула Кастра око људских права и осталих проблематичних питања током свог боравка у Хавани. Бела кућа је објавила да је Кастровој влади предала допис по којему је обавештава да ће се Обама сусрести и са дисидентима и активистима на Куби.
Ово ће свакако бити кључан тренутак у америчко-кубанским односима, јер је Обама први амерички председник који ће ступити на кубанско тло после 88 година. САД су више од пола века држале непријатељски став према Куби и комунистичкој власти, а тек пре нешто више од године дана Обама и Кастро кренули су путем помирења. Од тада, две нације су поновно отвориле своје амбасаде у Вашингтону и Хавани, те покренуле комерцијалне ваздухопловне везе. Председничка посета је био следећи логичан и кључан корак у том низу.
Обама се такође нада да ће уверити Конгрес на укидање трговинског ембарга, што је највећи захтев Хаване према САД-у. Пошто се краткорочне добити не очекују у том чину, неки Републиканци су саопштили у Конгресу да се слажу око тог договора и да би санкције Куби могле бити скинути до краја године. Али, многи други Републиканци су оштро против тога.
У овој првој фази Обама мора бити пажљив у проналажењу равнотеже између позивања на грађанске и политичке слободе још увек комунистичке власти и притиска опозиције у сопственој земљи. Ако не буде могао да нађе ту равнотежу, преговори с Кубом могли би остати тек празно слово на папиру.
Тактика људских права
Поштивање људских права, иако цивилизацијска вредност коју крше готово све земље на свету, у политичкој семантици је заправо флоскула која се користи за исказивање непотпуности у односима или потенцијалним захтевима.
ПРВА КОРИСТ ОД ДОГОВОРА САД И КУБЕ: Долар ће на Куби вредети 10 одсто више
Најбољи пример су управо Сједињене Државе јер оне никада неће критиковати своје европске савезнике за кршење људских права, чак и када властите националне агенције тих држава говоре о таквим кршењима, док у случају Кубе прави изузетак. То су двострука мерила, посебно јер САД благо критикују или барем не заоштравају односе са Саудијском Арабијом и другим заливским монархијама које предњаче у кршењу људских права. То само показује да САД нису пресудна људска права колико интереси.
Сасвим је сигурно да ће се оптужбе о кршењима људским права и слобода на Куби умањити оног тренутка када САД оставе свој "економски улаз" на Куби.
Америчка идеја о отварању кубанске економије спољним инвестицијама и туризму јесте први покушај да се изврши либерализација Кубе, да се подстакне проток идеја, новца и људи, што би створило веће слободе и права. Нпр. један од захтева САД у договору с Кубом јесу веће слободе приступа интернету, што би могло помоћи изградњи невладиног сектора. Али то не значи да ће Куба аутоматски постати ишта мање ауторитарна држава.
ДОК КУБА ПОЗДРАВЉА ПОСЕТУ - Обама: Неће бити састанка са Фиделом Кастром
У будућности Куба има добре шансе да постане налик Кини и Вијетнаму, где је политички систем претрпео мању либерализацију по отварању економија ка свету, али које су ипак остале једностраначке комунистичке државе.
Кубанској политичкој елити је ипак привлачнији кинески модел него, нпр. руски. С тиме су се САД већ помириле, јер знају да повратка нема: одржавање ембарга и политика непријатељства неће донети нити демократију нити слободу Куби.