Иванка Косанчић: Књига је постала роба
"Пишу се и објављују књиге за плажу и књиге за један дан, а не постоји стручна валоризација онога што се објављује, па се чак и књижевна критика удаљила од тога" каже књижевница Иванка Косанић, којој је ових дана објављена четрнаеста књига по реду.
"Све је мање оних бритких пера која треба да саопште јавности да то није литература", наводи Косанић која има још два припремљена рукописа (романа), а један је о нашој сликарки Надежди Петровић.
Она напомиње да никада није правила разлику између мушког и женског писма, али је српска књижевна сцена у последњој деценији прошлог века и у овом веку доживела прави "бум" женске књижевности.
"Све је више жена на књижевној сцени, али нажалост, све је више жена које су на основу свог естрадног или медијског искуства постале књижевнице", каже Косанић чији је роман "Оставка" био у најужем избору за награду "Женско перо", а роман "Моја драга Јелена" добио је награду "Светосавски печат."
Говорећи о нишкој књижевној сцени, Косанић каже да је она незаслужено мало заступљена на српској књижевној мапи.
Тражећи разлоге за такав положај нишке књижевне сцене, Косанић каже да је дошла до закључка, који не мора до краја да буде тачан, да су разлози у "некој врсти атмосфере у којој се Ниш, са неком врстом провинцијске логике, више окреће оном што је ван граница Ниша, а највише Београду".
"Ниш не негује своје ствараоце и олако се одрекао својих издавача", закључује књижевница и новинар и додаје да је велики хендикеп за Ниш што има једног издавача, мислећи на Нишки културни центар (НКЦ).
Она каже како је мислила да ће се НКЦ, као главна институција културе у Нишу, изборити да сачува своје издаваштво. "Не, и то је потонуло. Нису били на прошлом Сајму књига, вероватно неће ни на овом, не издају књиге, а ако их издају више се окрећу ван ове (нишке) сцене", казала је Косанић.
Рукопис књиге, која је управо изашла из штампе стајао је у НКЦ скоро две године иако је својевремено би прихваћен, додаје она. "Касније су навођени разлози од материјалних до неких сасвим бесмислених", каже Косановић.
Према њеним речима велика је разлика између писца у Нишу и писца у Београду. "Реч је о томе да се уврежило схватање, које је изгледа тачно, да треба да одеш у Београд да би направио каријеру", објашњава она.
За ту ширу књижевну сцену постоје два-три писца у Нишу, а много је богатија нишка књижевна сцена од онога што се појављује у јавности, сматра Косанић.
"Књига је постала роба, писац треба да има агента, књига тражи маркетинг", рекла је Косанић описујући време у коме живимо.
"На тржишту се појављују књиге које су мање вредне, а оне вредније не добијају адекватну стручну валоризацију", додала је она.
Упоређујући тренутак стварања са тренутком сусрета књиге и читаоца, Косанић каже да је "тренутак стварања једна незамислива лепота", а када се књига најзад појави "наступају тренуци колебања, патње, неразумевања".
Косановић ту релацију описује као пут "од лепоте до страхоте" додајући да је све мање оних који ће прихватити књигу на прави начин.
Косанић је рођена у Белој Паланци, дипломирала је на Филолошком факултету у Београду на групи за југословенску са светском књижевношћу. Пише прозу и књижевну критику, а приче су јој превођене на немачки, бугарски и италијански језик. Заступљена је у више југословенских, српских и нишких антологија.
