ЈАНДРИЋ ЗА СРБИЈУ ДАНАС: Сви су мислили да плешем самбу
Отишла сам тамо као аутсајдер и мало ко је знао за мене. Људи су били изненађени када су чули којим се спортом бавим, рекла је српска репрезентативка у самбоу која је на Европским играма у Бакуу освојила златну медаљу.
Са осам златних, четири сребрне и три бронзане медаље (укупно 15) Србија је са успехом завршила прве Европске игре у Бакуу. Са тим билансом Србија је заузела 12. место, а иза су остале такве нације као што су Турска, Пољска, Хрватска, Бугарска, Грчка, Шведска... Очекивали смо да ће нас обрадовати стрелци, ватерполисти, кануисти, теквондисти, баскеташи, одбојкаши, рвачи и пливачи, и они су то урадили. Али је просто невероватно да је освојена медаља у самбоу и то златна. Она је засијала на грудима 22-годишње Новосађанке Иване Јандрић, која је освојила одличје у категорији до 68 килограма.
Иванин примарни спорт је џудо и ту је у млађим категоријама бележила запажене резултате освојивши неколико медаља што на европским куповима, што на европским првенствима. Успешна је и у самбоу, а у Баку је дошла као трећепласирана са Европског првенства које је у мају одржано у загребу. Због тога и не чуди што се и у Азербејџану попела на победничко постоље.
- Дуго сам радила на тој медаљи, а Европско првенство ми је само био тест. И у Загребу сам могла да се пласирам у финале, и тада сам видела на чему морам да порадим. Очекивала сам медаљу, али нисам ни претпостављала да ће она бити златна – рекла је Ивана на почетку разговора за Srbijadanas.com.
Каква је била конкуренција у Азербејџану?
Захтевнији од џудоа
Приближите нам мало Самбо, шта је најбитније у том спорту?
- Физички је захтевнији од џудоа, јер је јачи физички контакт. Бодови се добијају на основу тога како баците противника, а дозвољене су и полуге на руку и ногу. Такође се и бодује ако противника задржите у партеру. У женској конкуренцији борбе трају четири минута, а у мушкој пет и нема рунди.
- Била је најјача до сада, јер су ишли само најбољи такмичари у Европи. У мојој половини жреба су биле прошлогодишња првакиња Европе Нађа Герасименко из Украјине, и Рускиња Олга Захарцова која је прошле године била светска првакиња. Управо сам Рускињу победила у полуфиналу.
Било је прилично емотивно на додели медаља, чак сте и заплакали?
- Накупило ми се. У сали је тада било измђу шест и седам хиљада људи, притисак је био велики, а и моји су ме гледали преко ТВ. Напокон сам схватила да сам успела у томе што радим. Таман сам се прибрала пре доделе медаља, али када је химна кренула нисам могла да суздржим сузе (погледајте ОВДЕ).
Ко вам је од наших спортиста први честитао, и ко вас је подржавао?
- Уз мене је највише био шеф мисије ОКС Дамир Штајнер, који је био у дворани и први ми је честитао, а ту су били и моји пријатељи џудисти. Када сам се вратила у село сви су ми прилазили и честитали. Отишла сам тамо као аутсајдер и мало ко је знао за мене. Људи су били изненађени када су чули којим се спортом бавим. Сви су мислили да плешем самбу. Јако сам поносна и почаствована што сма се нашла раме уз раме са осталим нашим великим спортистима.
Будућа новинарка
Ивана је студент друге године новинарства и медија на Филозофском факултету у Новом Саду. Чланица је новосадског Партизана, где јој је тренер Веселин Новаковић, а он је тренира и самбо.
Да ли сте имали времена да у Бакуу гледате и неке друге спортове?
- Прво сам гледала финале Милице Мандић, а онда и две одбојкашке утакмице. Азербејџанци су подигли ниво безбедности тако да се тешко стизало у халу. Због тога смо све наше спортисте пратили преко телевизора који смо имали у селу.
Пошто је ваш примарни спорт џудо, како сте се снашли у самбоу?
- Самбо тренирам од 2011. године када су се променила правила у џудоу и није смело да се хвата испод појаса. Пронашла сам се у самбоу и та врста борбе ми више лежи. У Србији постоје самбо клубови, али тамо су регистровани само џудисти и рвачи. То није олимпијски спорт и зато није попларан. Надам се да ће се то променити од 2020. године.
Видели смо да самбо тренирају и велики људи, а то је показао један Белорус када је после финалне борбе изнео повређеног противника (погледајте ОВДЕ)?
Без мешања правила
Тренирате два спорта, деси ли се некада да побркате правила?
- Мени се то никада није десило, али је било случајева да неко дође на такмичење у џудоу и ухвати противника испод појаса.
- Ту се показало спортско васпитање које постоји код нас. Овај гест је одушевио публику, а ја то нисам видела, јер сам била у сали за загревање. Овако нешто је нормално за борилачке спортове. Виђала сам то у џудоу, а сада први пут и у самбоу.
На крају, у ком од ова два спорта видите себе у будућности?
- У последње време себе видим у самбоу, али у некој администрацији, јер ми се свиђа у ком правцу иде тај спорт. Нисам сигурна колико могу сада да ухватим корак у квалификацијама за Олимпијске игре у Рију. Чекам да се смире страсти, па ћу са тренером видети шта даље. Покушаћу да се укључим у следећи олимпијски циклус, али се не оптерећујем нормом. Џудо је моја прва љубав, али ми веће задовољство представља да се такмичим у самбоу – закључила је Ивана Јандрић.
Прочитајте и:
