ЈЕДНОМ БРАЋА: Савез америчке владе и италијанске мафије 40-их

Седмог децембра 1941. царска јапанска авијација извршила је изненандни напад на америчку војну базу у Перл Харбуру на Хавајима. Америка је била у шоку, мада кулоарима историјске науке колају приче да је шеф ФБИ, Едгар Хувер, знао за предстојећи напад.

Првобитну неверицу у јавности сменио је бес и жеља за осветом, али се у врху америчке државе јавила и бојазан да би нешто слично Немци могли да пробају на источној обали. Можда не класичан напад, али саботаже и друга изазивања штете су била сматрана реалном могућношћу. Тражећи начин да предупреде тако нешто, оперативци америчких безбедоносних служби добили су одрешене руке да ступе у додир са вођима италијанске мафије који су имали разгранату мрежу сарадника која је знала сваку тајну њујоршког и подземља других градова на Атлантику.

У то време, у Италији је на власти Бенито Мусолини који се хвалио да је поредак који је изградио - фашизам - искоренио криминал, па и сицилијанску мафију. Истина је била другачија, мафија се повукла у дубљу илегалу, али је и даље ведрила и облачила највећим острвом Средоземља.

Померимо сат мало унапред. Крај је 1942. Немачка више није претња америчком тлу. Штавише, савезничка војска налази се у Северној Африци и приводи крају чишћење региона од војника сила Осовине. Колико следеће године, Савезници планирају искрцавање на Сицилију и тада на сцену наново ступа договор са италијанском мафијом са оне стране баре.

Чарлс Лућано Лаки налази се у затвору. Америчка влада гази преко моралних принципа "зарад већег добра" и од њега, после помоћи у спречавању саботажа на источној обали, тражи нову услугу. Треба им сарадња сицилијанске мафије како би острво што лакше пало пред инвазијом. А Вашингтон је врло добро знао да Лућано има јаке везе са острвом из домовине.

Лућано је пристао и Сициља је пала за седам дана иако ју је бранило 200.000 Мусолинијевих бораца и још 60.000 Немаца. Дакако, противници се нису поклонили и подигли руке у вис. Борбе су биле огорчене: Савезници су имали 24.000 мртвих, рањених и заробљених, а војници Осовине преко 150.000.

Један од вођа сицилијанске мафије којој су Американци дотурали "оружје, стрељиво и остале потрепштине" био је младић кога је Лућано спасао електричне столице у САД. Он је успео да војницима Савезника добави распоред бродовља Осовине у Средоземљу, укравши га из италијанске поморске команде на Сицилији. Такође, локална мафија помогла је инвазију Американаца тако што је минирала путеве, мостове и остале комуникације у време напада.

Четири дана од почетка напада, амерички авион пролетео је средином острва са закачаном златном заставом на којој је било извезено слово Л. Посада је избацила врећу у двориште локалног мафиоса у којој је била златобојна свилена марамица са истим дезеном који је значио да је Лаки Лућано одобрио контакт. Пар дана касније, наводно, када су Американци пришли положајима осовинских снага, две трећине италијанских војника је дезертирало због интервенције мафије.

Иако званична документа из тог доба демантују теорију о сарадњи са мафијом, легенда не престаје да орбитира, понајвише на Сицилији. Оно што је помогло тако уверење је следеће: прво, Лаки Лућано је 1946. испоручен Италији, што је доживљено као противуслуга за помоћ у рату од оних који подржавају причу. Друго, како су Савезници разбили фашистички апарат на острву, празнину је попунила мафија, што су многи доживели као помоћ чувеној организацији познатој по строго поштованом закона ћутања.

Остају нам мемоари како припадника мафије, тако и оперативаца америчке службе као сведочанство о сарадњи која је делимице утицала на коначан исход рата. Колико тачно, то се не да измерити. Ипак, само постојање спреге између два супротна света потврда је да у животу ништа није датост, да нема вечитих правили и вечних закона.