Једну улицу у Београду називају "долином гладних" - ево и зашто!
Враћајући се кући из ноћног провода, обично поред премореног друга који се наслања на вас, вучете и муку у желуцу и питање – где да једем? Свима на памети је једно - улица у Београду коју популарно називају "долина гладних" или "улица хране".
Реч задовољних муштерија
- „Углавном једем шиш ћевап. Увек је велика гужва, али са разлогом, јер су тамо најукуснији оброци и по некад пешачим и мртва уморна, али знам шта ме чека!“
- „Ја сам љубитељ пецива, поготову лиснатог теста. Овде су увек тазе и хрскава и задовоље сва моја чула!“
- „Ја се одваљујем од pizze (смех)“
- „Кад стигне пензија ја унучиће обрадујем њиховим омиљеним крофнама са чоколадаом, а ја и баба, пошто смо мало слаби са зубима, посрчемо по једну кремпиту“.
У питању је улица Гоце Делчева на Новом Београду. У овој улици, која је заправо на граници Новог Београда и Земуна, и повезује Стари Меркатор и Дунавски кеј, на 200 метара простора смештено је петнаестак ресторана где у најкраћем временском року можете добити јело "на брзину".
Мека новобеоградске брзе хране почиње са специјалитетима са роштиља, а затим се отварају врата кућа хране - слатке и слане. Витрину ове куће красе посластице за сладокусце - тирамису, индијанери, шампите, торте, али има и сланих пита и богатих сендвича за оне који прескачу околне роштиље, где је незаменљив најпознатији шиш ћевап.
У шетњи према Дунавском кеју, након бројних експресних ресторана, следи кратка пауза, а онда након 50 метара појављује се натпис за друга укусна јела, где предњаче укусне палачинке. Са понудом експресних јела није готово јер се преко пута улице пеку аустријске кобасице, а ту је и локал у којој се пилетина припрема на чак 16 различитих начина.
За љубитеље белог брашна, меког пецива и лиснатог теста, задужена је пекара из које муштерије мами мирис бурека, а уједно је и кратки предах од загушљивог роштиљског дима препознатљивог у овој авенији брзе хране.
„Овде нема одмора – имамо гужве нон стоп. Као да на другим местима не постоји брза храна. Нама је најбитније да људи лепо реагују на нашу понуду“, каже једна радница.
Брза храна нас је одржала - њојзи хвала!
Верујемо и да наши читаоци у другим градовима и местима у Србији имају неко своје култно место где воле да "скокну" по клопу. Јавите нам која су то места.