Када се овим бавите, сваки одлазак на посао је могући одлазак у смрт!

Од 1998. до данас само на подручју Вуковарско-сремске жупаније страдало је 56 пиротехничара, међу којима 23 смртно. 

"Онај ко каже да се не боји, лаже. Није нимало једноставно ући у минско поље какву год имали опрему и заштитна средства. Можда ружно звучи, али пиротехничари свакога радног дана устају а да не знају хоће ли вратити кући живи и неозлеђени или не" каже Демир Жуљ, који већ 14 година ради као пиротехничар.

Он је један од пиротехничара из целе Хрватске који су ангажовани на пројекту разминирања Вуковарско-сријемске жупаније, пише Вечерњи лист. 

"У војсци сам био извидник па ми је посао пиротехничара био логичан след. Искрено, међутим, никоме не бих препоручио да се бави овим послом. Сваки пут кад одлазиш на терен не знаш хоћеш ли икада више видети децу, жену, родитеље... Када смо на терену, сваки их телефонски позив узнемири", истиче Жуљ. У неколико је наврата био и очевидац несрећа у којима су страдали његови пријатељи.

Његов колега Оливер Богатић, који је пиротехничар 16 година, истиче како у раду мора постојати дисциплина и одговорност како би се могућност несрећа свела на најмању меру.

"Пиротехничар мора бити одговоран према себи и својим колегама. Усто, мора има заштитну опрему. Ако је могуће, стројеве треба користити у што већој мери. Ту су и детектори метала, пипалице, нож... Но, све то опет не гарантује да се несрећа неће догодити", закључује Богатић.